Policija
чити, да је остало због тога, што су прилике јавне безбедности још несигурне и несређене. Међутим, ми сваки пут тврдимо и статистичким подацима нашег криминалитета од дуже година утврђујемо, да је Београд најбезбеднија престоница у Европи. Тако исто званичним подацима можемо даутврдимо, да та безбедносг није само према доморотцима већ и према свима странцима, а у првом реду према предсгавиицима страних држава. Претурајући криминалну статистику за последњих 10 година не можемо се сусрести ни с једним криминалним случајем учињеним ма према коме страном посланик/, осим случаја од пре неколико година, где се неки деран праћком бацио каменом и разбио прозор на турском посланству, или где је белгијском посланику на крају вароши из неспоразума заустављен аутомобил од неких необузданих младчћа. Дакле, тај разлог да њима није безбедност ујемчена сасвим отпада. Код оваквог стања стаари сада се не би могао правдати овај застарели обичај бојажношћу, да се страним представницима не догоди што непријатно. Други пак разлог, да су они ту и из почасти, могао би и даље да остане, ако би, уместо формалне страже, одредили позорнике с мањим рејоном, који би свакога тренутка били у близини посланства, и који би њихове домове више од осталих чували и пазили. Таквим контролисањем, не би ништа мање била указана пажња према њима. У интересу угледа Београда, у погледу јавне безбедности и у интересу што рационалнијег експлоатисања радне снаге нашег жандармеријског кора, мишљења смо да би требало укинути ово стално полицијско стражарење пред посланствима и конзулатима, и уместо тога да се уведе стражарење, као што смо напред навели. Буде ли пак, и поред тога каквога разлога, да се они и даље задрже у оваквој форми, предлажемо, да се бар ово ублажи на тај начин, што би стражарење требало да буде само ноћу, чим би били опет у добитку са 24 жандарма, који посланствима не чине никакве стварне користи, а који су опет полицији од неоцењене потребе за друге службе. Надамо се да ће надлежни размислити о ов-ој ствари, која тако јако засеже у интересе наше полиције, у толико пре што је установа овога стражарења ствар чисто произвољна и није основана ни на каквом закону, нити пак конвенцији.
135