Policija

вима која су са овим чином скопчана, Да не ређамо даље, напоменућемо још и ово: 1 августа 1868 године постављен је од помоћника [1 кл. начелства округа алексиначког за управника 11 кл. вароши Београда. — 6 децембра 1870 године добио је класу — П —а 16. новембра 1872 године унапређен је за управника ! класе исте управе. Од априла 1873 год. па до септембра те исте године био је Министар Унутрашњих Дела, а 1 јуна 1876 године понова је постављен за управника града Београда. По свршеном Српско-Турском рату добио је за Саветника, алијен_ даље вршио дужност управника града Београда. Доцније био је опет Министар Унутрашњих Дела, па Саветник, и најзад 17 марта 1881 године стављен је у пензију. =

- То је кратак опис његовог службовања.

Као што смо већ казали, пок. Туцаковић био је даровит, пун духа и одлучан, али и врло строг, па и прек у извесним моментима. И поред свега тога, он је био савестан у служби и један од ретких родољуба српских. -

Заиста, у времену, кад је мала Србија ратовала с моћном Турском царевином, требало је чврсте воље, одлучности и патриотизма, па да се потпуно одговори тешкој дужности управника престоничке полиције. И све је то било оличено у пок. Туцаковићу. Полиција београдска у томе времену била је прави чувар имовне и личне безбедности грађана београдских.

Колико је пок. Туцаковић волео Србију а мрзео оне, који противу ње износе лажи и клевете, најбоље је оцртао г. Таса Миленковић, наш најбољи криминалиста и дугододишњи секретар његов у једноме догађају који се десио између пок. Туцаковића и неког страног новинарског дописника у канцеларији управе града Београда. Овај је дописник за време Српско-Турског рата слао извештаје пуне најгаднијих измишљотина: како је у Србији, а нарочито у Београду, права анархија; како добровољци пљачкају на све стране, а полиција све то мирно гледа и т. д. Али после тога догађаја и „опипателног“ објашњења од стране пок. Туцаковића, тај страни дописник толико је „заволео“ Србију, да је писао: како је у Србији ред и мир, благодарећи енергији управника града Београда. За то о томе нећемо овде говорити, већ ћемо изнети две сличице, из којих ће се најбоље видети досетљивост и одлучност Туцаковићева у извесним приликама. о - ;

Као Министар Унутрашњих Дела, бранећи у Скупштини један свој предлог, наишао је најак отпор од стране тадашње опози-