Policija

20 —

истине. Наука модерног права признаје ова овлашћења браниоцу и сматра их као самостално право браниоца у корист окривљеног. Према томе држим да је погрешна мотивација Касационог Суда, да услед тога што окривљени не присуствује испиту сведока, што се пред њим не консултују за мишљење стручни експерти и увиђаји не чине, треба извести закључак: да то право не може припасти ни браниоцу. Браниочева права, дата у циљу формалне одбране, иду даље него окривљенога. Касациони Суд није у мотивима извео у потпуности своју теорију о праву окривљенога, да захтева да бранилац присуствује његовом испиту. Међутим ово право које Касациони Суд даје окривљеном веће је од оних која му оспорава.

Интересна је ствар, да позитивна наука противно гледишту Касационог Суда оспорава право браниоцу да присуствује испиту окривљенога. Бранилац, по науци, има право да прочита протоколе саслушања окривљенога, и да интервенише у свему да до формалне тужбе суду и не дође, ако у одбрани успе. Ја сматрам да је тако и по нашем позитивном законодавству (85 28. кр. с. п.) које наређује да се испит окривљенога има вршити у присуству два поштена грађанина, који су довољно јемство за правилност истраге.

Према томе било би боље: да је Касациони Суд остао при овом гледишту и да је улогу браниоца проширио у оном правцу, како се то признаје у науци. Разуме се, да бранилац не може присуствовати ни испиту сведока у претходној истрази, пошто њихове исказе може прочитати, као и испит окривљенога. У осталом у том смислу гласи и 5 104. кр. с. п. о испиту сведока, који забрањује испит сведока пред оптуженим. Наређење устава чл. 153. не стоји у сукобу ни са 5 28. ни 5 104. кр. с. п. Али интерес одбране окривљеног захтева: да бранилац присуствује претресу стана и ствари окривљеног, вештачком мишљењу и процени као и прегледу хартија и докумената, у колико то није извршено пре узимања окривљеног на испит, што по правилу и не бива предузето пре тога момента, дакле: одбрану окривљенога треба у том правцу проширити помоћу браниоца од момента кад је окривљени „позват“ а не „узет“ на кривични испит (5 130. кр. с. п.). „Обвињени“ или „окривљени“ постаје то од онога момента, кад га иследна власт у смислу овог наређења позове на кривични испит, јер против