Policija

— 293 —

ворити, ако одсуствује, или је побегао, или је тако болестан да не може на суђењу бити, као напослетку све женске оптужене. Ако оваква лица не би нашла сама бранитеља суд ће им га по званичној дужности поставити.

„Приватни тужитељ може имати заступника, а ако нема шеснаест година, мора га имати.“

Из ове се одредбе види да тадашњи законодавац није ни правио разлику измену израза „обвињени“ и „оптужени“, док је у редакцији од 1868. употребио само израз „оптужени“, који се пред судом може једино и појавити. Ово правилно разликовање видимо проведено и у Уставима од 1869. 1888. и нарочито у Уставу од 1903. године.

Одбрана оптуженога пред судом, као одбрана чијем је остварењу дата пуна заштита, ван дискусије је. Правно се питање поставља за одбрану: материјалну и формалну, која има да се осигура за окривљеног, т. ј. за оно лице које се окрив"љује у претходној истрази, пре стања створеног оптужбом против њега подигнутом код суда.

Мени изгледа, да је Касациони Суд, чије мишљење високо ценим, погрешио кад је положај окривљеног схватио тако, да га је идентификовао у погледу правних овлашћења са положајем браниоца окривљеног. Правна природа материјалне и формалне одбране се разликује у праву. Формална одбрана има своја нарочита обележја, на име она премаша границе материјалне одбране; бранилац окривљенога има и специјална овлашћења, чија је примена немогућа на страни окривљенога. Ово нарочито важи у случајима кривичних дела која повлаче при- · твор, где окривљени, будући лишен слободе, није у могућности да присуствује извесним актима истражне власти, док је бранилац у потпуној могућности и његово је присуство чак потребно и корисно при њиховом предузимању. Тиче се на име: утврђења самога кривичног дела приликом полицијског увиђаја, процене и вештачења, претреса стана и одузимања извесних ствари кривичног дела, нарочито прегледа хартија од вредности и докумената. Касациони Суд сматра у мотивима своје одлуке, да бранилац нема права интервенције и присуствовања у овим актима, будући и окривљени није у могућности да то учини. Не вади се разлог зашто да се ово право оспори браниоцу, кад његово извршење одводи проналаску материјалне