Policija

Ра па тв а Година УП. 15. СЕПТЕМБАР 1920, ГОД. А | А А А

НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА И ЗАКОН 0 ШТАМПИ

По члану 10. Устава Краљевине Србије никоме не може судити ненадлежан Суд; а по члану 11. истог У става нико не може бити суђен док не буде надлежно саслушан или законим начином позван да се брани.

Важност ових уставних принципа састоји се у томе, да · нико не може бити упућен са територије свога судског округа на територију Аругог судског округа ради пресуђења његове кривице, и да на територији свога судског округа не може бити суђен па ни осуђен пре него што је прописно позван и саслушан ради одбране по оптужењу по коме има да се суди.

Постављање ових уставних наређења има свој психолошки мотив у томе, што се сматра, да је појединац, и ако окривљен, више заштићен кад му суди његов по територији надлежни | суд него какав други даљи по територији суд због идивидуалне оцене кривца и познавања његових прилика; и да ће он ту заштиту имати у пуној мери само онда, ако је имао прилику да се брани од оптужбе, која му се ставља на терет.

По нашем позитивном законодавству имамо три врсте судова: првостепене, Апелациони и Касациони суд, који су надлежни за суђење злочинстава и преступа. — Ближа надлежност првостепених судова опредељена је, у смислу уставних наређења, законом о кривичном судском поступку — 85 35—42.

По наређењу 8 35, имамо три врсте надлежности код првостепених судова: а) надлежан је суд места где је кривично дело учињено, 6) суд места У коме окривљени стално или привремено живи, и в) суд места у коме се окривљени ухвати.

_ Циљ установљења ове тројаке надлежности састоји се у томе, да се олакша кривична истрага на оном месту где је најподесније и најбрже могуће то урадити: пронаћи што пре учињено кривично дело и Његовог извршиоца.