Policija

— 843. —

новницима грађ. реда, само мора продужити новчано улагање у ненсиони фонд.

Права и дужности председника текстуелио су олинена законом. Његове су дужности, у главном, као председника општиве у Србији.

Круг рада општинског суда: 1) врши место капетана племенских (капетани вршили су и судску и полицијску-управну власт. О овоме сам ошширније писао у чланку „Историјски развитак полицијских власти у Црној Гори“ бр. 3 „Полиције“ ед прошле године) првостепену судску власт према наређењу чл. 5 закона о грађ. судској надлежности: (расправљање имовинских спорова до 100 круна изузимајући спорове о наследству и расправљање спорова о сметању поседа и помеђашном послужју) и чл. 2 закона о кривичној судској надлежности: пресуђивања преступа против имања ло 50 круна; иступне увреде причињене речју и делом, на жалбу увређеног и преступе против јавног реда и мира, који обично не доносе већу казну од 40 круна, ни затвора већег од недељу дана; 2) суди кривице предвиђене од тач. 15 до тач. 22 закључно чл. 22 закова о уређењу варошких општина. Ових осам тачака регулишу питања: реда, морала, хигијене, вере и т.д; и 3) издаје сведочанства грађанима о сродству, владању и имовном стању.

Општински суд решава већином гласова.

Сваку пресуду општинскога суда управне природе, за коју председник нађе да прелази круг рада отштинскога суда или да је у опреци са законима и наредбама власти, он је мора, пре извршења, послати са својим мишљењем на расмотрење надзорној власти. Ова, пак, мора, најдаље за петнаест дана по пријему, донети образложено решење о томе и општинском суљу га саопштити. Жалбе против пресуда општинског суда судске природе ивјављивале су се обласним судовима.

Чланови општинског суда позивају се на одборске седвице, али имају само саветујући глас.

Општински одбор састављају шест одборника у варошима са 300 домова, а преко овога броја дванаест. Одборници имају заменике. Њихов број износи половину броја одборника. Опатински одбор има мандат ва три године и врши се избором. Према томе, за одбор се може рећи да је у неколико израз м воља грађана, у колико се може говорити о слободи избора