Policija

Педа.

слабим ногама а функиионисање рђаво. То је сасвим разумљиво и то је требало очекивати. Уарока има више. Ми ћемо вавести минимум: прво, тешко је било формирати код сеоскога живља потребу и појам сеоских општина, јер је то била новина за њега; друго, требало је плаћати ошштинске часнике а то се врло тешко изводило јер народ никад није плаћао своје „кметове у „Кметијама“ и што је сваки хтео и тражио да њему држава што да у новцу или натури; треће, што је "било тешко наћи људе за деловође. Учитељи се нису могли примити ове дужности а писмених, способних за тај посао, вије имало. Ако се који писмен и хтео примити из љубави га добру награду, — општа је жеља била само велика плата = тога, опет општина није могла плаћати, јер није имала новаца. Са купљењем пркреза'ишло је врло тешко или се није могао ни скупити. |

И канцеларијски посао текао је тешко и споро. И ово је имало оправдања у ондашњим приликама. Али, временом и навикама, и функционисање ићиће правилно.

Установа варошких општина позната је у Црној Гори. О њиховом уређењу постоји и закон. Последњи закон о урећењу варошких општина са правилником издан је :903 год. По чл. 1 тога закона свака је варош у Црној Гори једна олштина и отуда је у закон унесен назив „варошких општина“.

" Општинску управу сачињавају: а) општински суди 6) општински одбор. Општински суд састављају председник огиштине и два члана. У мањим местима број чланова може се одређивати према потреби и увиђавности Министра Унутрашњих Дела.. И председник и чланови суда постављају се указом и то; први, на предлог Министра Унутрашњих Дела а други на предлог Министра Правде. Као што се види, општинска управа (сул) ње бира се и, наравно, она није могла ни бити израз воље грађана. Њу је могао, кад год је хтео, Министар Унутрашњих Дела односно Министар Правце рагрешити, ако није хтела радити по интенцијама и наредбама владе. Председника и чланове (судије) плаћа општина, а плате им одређује Државни Савет ва предлог Министра Унуграшњих Дела. Чиновник државни, постављен за председника или члана -—— њих законодавац назива мн судијама, јер имају судећу власт — задржава и у о:штинској служби сва права предвиђена у чл. 46 закона о чи-