Policija

— 854 —

“Ово је врло лепа ствар, али кад сам ја први пут путовао: таквим возом из Ришебшећ, Ра — у СтКкаво, 1. — па кад: поред подвозне цене платих и ту таксу за осигурање, некако: · сам мучно ушао у вагон, а после, кад је било време спавању и кад сам легао у мој кревет — верујте ми, да ока нисам склопио целе ноћи. Нешто ми беше много тугаљиво, кад год, се сетих на оно осигурање.

Брзина којом ови брзи возови јуре, може се назвати. „луда“ или права „америчка брзина“. Телеграфски стубови · промичу поред мутних прозорских окана баш попут, неких. ретких тараба.

Возови полазе потпуно неосетно, а исто тако и стају, а што је најглавније, полазе и стижу тач у минуту.

Овде се и нехотице сетих случаја, који се за време великоса рата десио једном холандском Бовинару. Он је наиме: дошао био у Москву, отишао на там. мелевничку станицу и желећи отпутовати за Петроград, упитао железничког чинов· ника, кад полази први воз за престоницу.

„Па, — између 2 и 6 часова после подне“ — гласио је одговор. „дар ми не можете рећи ништа детаљније“ — упита.

зачуђени новинар.

„ЈЕ 15 Фе жаг Ете, 51“ (ратно је време, господине) одговорио му је чиновник слежући раменима.

Кад је Северна Америка објавила рат Немачкој, тај исти: новинар нађе се једног дана у Њу Јорку. Дошавши на тамошњу железничку станицу, он се обрати једном чиновнику и запита. та, кад полази воз за Стјемејапа, О.

„У три сахата, 15 минута и 6 секунда.“

„Охо!— та то је и сувише прецизно“ — усчуди се новинар. „И 15 ће маг бте, 51“ — одговори му Американац.

Пошто си извадио карту за обични путнички 803, за неко даље одстогање н. пр. Њу Јорк — Пицбург — Чикаго и чим си исту показао првом чиновнику при излазу на перон, он те: одмах упућује на једно прозорче где платиш један долар и добијеш једну пуну платнену кесу у тежини од прилике 2 кг,

За тим излазиш на перон, а одмах по том и у во; у коме заузимаш своје место. Да би се ипак избегла свака евентуална забуна, н. пр. да један путник погрешно уђе у 808,