Policija

— 919 —

још био нерешен. Али кола су била отишла низа страну и централизација Француске била је примењена у целој краљевини“.

Али и ако Унегђо као присталица регионализма мисли, да су кола Италије у оно доба пошла низ брдо, ипак Пијетро Кимјенти, државник, коме је он поверио да напише предговор за његово дело, у своме предговору наглашава, да се сада може поново износити на тапет питање о регионима зато, што је отаџбина данас чврсто саграђена и утврђена.

Напослетку можемо поменути, да је континентални централистички управни систем поред осталога јако допринео и коначном формирању шпањолске и белгијске нације.

Г. Стојан Протић, који има заслуга као политичар, који је пером утирао пут нашем једичству, наговестио је још 191 год. једно своје гледиште у питању спровођења нашега јединства, које заслужује да буде поменуто. У једној полемици са новосадском „Заставом“ он се о томе овако изразио: „Кад што се види, ми у историји и садашњости видимо и имамо два облика народног јединства: једно које видимо у Немаца и Англо-Саксонаца, и коме је подлога демократски принцип самоуправе, и друго у Француза, Шпањолаца и Италијанаца, коме је подлога силан и јак централизам и апсолутизам. За наше народне прилике и досадашњи историски и политички живот нашега народа може бити углед коме треба тежити, само облик немачког и енглеског јединства,“

„ „ЕР. Протић је данас одустао од овог свог ранијег гледишта као погрешног и штетног по народно јединство, али је оно нашло својих партизана код других неких политичких људи, | нарочито у хрватском делу нашега народа, те зато заслужује да на овом месту буде оцењено. | |

Као што су наши читаоци јасно већ видели у нас и на једној и на другој страни, и код Срба и код Хрвата, она подлога г. Протићева је иста као и у Француза, Шпањолаца и Италијана. На тој и таквој основи не могу се одмах подизати управни системи, који су постали на сасвим другој основи. Дакле ствар стоји сасвим обратно: за наше народне прилике,

" Масћеје Унегро, ор. сн. стр. 20. » Хрвашске прилике и народно јединсшво Срба и Хрвата, од једмог невинара, стр. 141 и 142.