Policija

— 594 —

СТВАРИ УЗАБРАЊЕНЕ И ПОПИСАНЕ ПА УНЕСЕНЕ У ДРУГО ЗАКУПНО ДОБРО, НЕ МОГУ СЕ ИЗНЕТИ, ДОК СЕ НЕ ПОЛОЖИ ЗАКУПНА ЦЕНА,

ЈЕР СЛУЖЕ ЗАКУПОДАВЦУ ЗА ЗАЛОГУ.

Приватно-правни односи између дужника и поверилаца треба да су искрени и лојални. И једна и друга страна дужна је да изврши своју обавезу исто онако, као што и једна и друга страна тражи поштовање и реализовање свога права. Тако треба да је у приватно-правном животу. Али тако не бива увек. Дешава се врло често да су права хирограферних, општих поверилаца врло често доведена у питање од стране несавесних дужника.

Ти и такви несавесни дужници нагнали су законодавце да се побрину за хирограферне повериоце и обезбеде их од весавесних дужника. И наш законодавац у глави четрнаестој законика о поступку судском у грађанским парницама ПО видео је извесна средства обезбеђења

Једно од тих средстава јесте и забрана. Стављањем забране на ствари или право дужника поверилац стиче известан ред у обезбеђењу односно у наплати свога тражбеног права. На овај начин хирограферни поверилац постоје обезбеђени поверилац. Он не само што према свима осталим необезбеђеним повериоцима стиче првенство у наплати, него он стиче првенство у наплати свога тргжбеног права и према оним повериоцима који су, после тога, посгали обезбеђени. Не само то. Него узабрањивањем и одузимањем ствари од дужника, поверилац стиче и покретну-ручну залогу. Ствари су дужникове код њега, у његовим рукама, и он је сигуран да му их дужник не може узети и лишити га реализовања његове тражбине,

Али, да повериоци буду сигурни у обезбеди свога тражбеног права, потребно је не само да се стави забрана на покретне ствари дужника и ла се оне попишу, већ је потребно и да се оне извуку из руку дужника и даду у руке повериоца или лица које он одреди за чувара — старатеља тих ствари, Јер само пописивање ствари не даје довољно гарантије повериоцу, ако оне остану код дужника који их може отуђити или