Policija

-— 30

и, уколико такав поступак не би подпадао под строжу казну, казни се: новчано до 5000 круна или затвором до 6 месеца“.

Наравно, овако нађена непредата храна просто се конфискује, одузима и не плаћа.

Ове су наредбе вршене без милосрђа. А узапћени плодови ишли су на исхрану не само војске у Србији, у окупираном, делу већ су слати на исхрану целокупне војске монархије, У једном таквом акту велича се „привредни обрт“ у Србији, који омогућава да се за који месец може исхранити војска монархије! А непосредним руковаоцима свега тога издавате су височајше похвалнице, одличја итд.

__Да би се нпр. у следећој години што више могло користити искуством прошле године, штампане су, у великим количинама, књиге као што је н.лпр једна из год. 1917. под насловом: „Еп Јаћг Егшемегуепипа 1п Зегбјеп“ (једна година жетвеног искоришћења у Србији). Књига ова, преко двеста страна, са више илустрација и прилога износи сва стечена искуства у погледу експлоатације жетве. То је уједно био и упут за даљи рад.

Књизи су додати пет колорисаних прилога, од којих сваки представља карту окупираног дела Србије, са уцртаних дванаест округа. У сваком пак округу виде се утиснуте цифре, које показују колико је те године за окупациону војску из тих округа извезено укупно: жита, кукуруза, вина, ракије, сувих шљива и пекмеза. И те су количине, у вагонима срачунате, врло велике.

Тако је дошло, да нико од српских становника није био господар ни од чега што је произвео. Све је те производе за себе уваптила, па по том одузимала окупациона власт, било принудним откупом, било реквизицијом.

Да би се пак све то што је пожњевено и сабрано прерадити могло; одузете су парне вршалице и чак, после тога послате ван граница Србије на даљу употребу; а млинови су морали радити за окупациону војску.

После узапћивања земљорадничких производа, дошла је на ред стока и све домаће животиње, као и коже, вуна па и саме кости.

Воће, грожђе такође су узапћени; а сабирани су и семе од сунцокрета, кошчице од џибре, и пекмеза, коприве и т.Д.