Policija

5

О КОМЕСАРИЈАТИМА И О КОМЕСАРИМА.

(један прилог провађању закона о општој управи).

Половицом новембра 1923. одржан је у Загребу полицијски конгрес, на коме су били изасланици свих важнијих; полицијских надлештава у нашој држави. То заправо и није био никакав конгрес, него је Министарство Унутрашњих Дела дозволило анкету неких виђених наших полицијских стручњака, којој је била задаћа да претресе нека најактуелнија питања наше још неуређене полицијске службе и да у циљу њеног побољшања створи сходне закључке, које је требале најхитније привести у дело.

Закључци те анкете приопћени су у изводуу у децембарском броју „Полиције“ (стр. 9:4—917.) из 1923. год. те су некоји од тих закључака већ и извршени (н, пр. измене правилника за издавање пасоша), а некоји још увјек чекају на то;. да буду извршени, премда су за некоје од њих дани сви услови и они могу да се изврше. Међу ове последње спадају закључци донесени у погледу „комесаријота и комесара“ (полиције) и о томе хоћу да у овоме чланку расправљам.

„По Х. тачни“ (преписујем из „Полиције“ за децембар“ 1923, стр. 916) „О комесаријатима и комесарима једногласно је закључено, да се уредба о комесаријатима измени и да се комесаријати ставе под локалну полицијску власт тако, да се полицијска служаба врши под управом и одговорношћу шефа. односне локалне полиције, како је то и у Управи града Београда; да погранични комесаријати остану и да им се да извесна шира јурисдикција, као и среским начелницима; да се у већим местима, где постоји организована државна поли– ција (н. пр. Суботица, Марибор) споје са том полицијом, а дау мањим меспшма остану према потреби, самостални, али подређени великом жупану...“

Не знам, да ли су ствараоци горњих закључака „О комесаријатима и о комесарима“ при њиховом стварању ималиу виду и одредбе Устава и Закона о општој Управи. Из закључака, како су они горе изнесени, ја бих рекао, да нису; ако пак јесу, онда они споменутих одредаба нису довољно, боље рећи, нису никако уважили.