Policija

— 270 —

У наређењима, која се односе на међусобну дружбу, про"браним се речима дају упути, да се избегавају критике, разногласнице, нарочито са немцима. Тако се у једној наредби од 28. фебруара 1917. вели — све као поверљиво и само за официре и то: „Без сумње су, у појединим случајевима разилажења у "посматрању, навикама и темпераменту, извесне несугласице "личне природе неотклоњиве,. Но такви случајеви не би требало да даду повода каквој неизбежној критици, у којој се овако специјални случајеви генералишу, и у овом облику избијају на јавност, не поправљајући тиме ништа.“

Но овом аустро-угарском снисходљивошћу није ни уко„лико савладана немачка охолост, као ни бугарска искључива "себичност. Има пуно трагова, како Бугари саревњиво не даду а се привири у њихову сферу интереса, Они иду тако далеко, како се види из једне аустро-угарске наредбе за путнике: да не допуштају ни једном пролазнику железницом, да купи храну на њиховој територији, правој или окупираној; своју пах понесену храну морају показивати бугарском чиновнику, добити писмено о томе, у противном ће и та бити одузета.

Један извештај, упућен Гувернеману на Цетиње вели, како «су Бугари непопустљиви, и отерали су са додирне територије аустро-угарске официре, који су вршили премеравање и крокије, па се у истом извештају од 25. маја, 1917. у тач. УШ., чини ово важно признање:

„После догађаја у Куршумлији Бугари кидисавају на Србе "са фанатичким беснилом“ (ти Тапан сћег Му“),

Одбрана војске аустро-угарске од агитација непријатељ(ских по државу, нарочито кад се при крају рата почело све сро"завати задаје велику бригу. Једно опширно разлагање од 12. јуна 1918. г, даје тако видну сведоџбу о страху, који је завладао од опасности, које се састоје: „С једне стране у социјалној револуцији, а с друге у држави непријатељским национално-сепара стичким тежњама“. Какав очајан страх изражава цео тајакт, и апел на официре: „Никада наш војнички принцип, да војска несме политизирати није био тако Важан, али никад и тако тешко одржљив, као сад ; |

И онда завршујем: „Најсветија је дужност официра да "тај принцип у истини одрже, и тиме отклоне непрорачунљиве