Policija

= 211! —

штете и од отаџбине и од свију (у оригиналу реч „свију“ подвучена!) њених грађана.“

Али се мудри управљачи ове насилничке државе, при «све том нису убојали.

И сва акта ове природе предата су Држ. Архиву на чување.

Сасвим је разумљиво, да су се консеквенције овога страха сручивале, поред осталих словенских народности, —- нарочито на Југословене, који су сачињавали саставни део монархије; а од ових најјаче су гоњени Срби у Босни и Херцеговини, Далмацији и Приморју, по Хрватској и Славонији, по Срему, Бачкој и Банату и т.Д.

Играз тога гоњења биле су многобројне потернице, у жојима су имена оних Срба који су, под којим било видом пребегли у Србију, те ту живели, нанеле у вој јску, или се са «српском војском повукли.

Све су команде добијале ове потернице, у којима је име издајника“, — са заповешћу, да се, ако се ухвати, преда, првој команди, с позивом на Мотуи ту, под којом је већ у полицијском оделењу заведен дотични предмет и личност.

Жива је пажња поклањана раду југословена у Швајцарској. Докучивано је где ко од њих станује, шта ради, илиако је што писао против монархије.

Наравно ово су само видни окрајци једне огромне организације, какву је само Аустро-Угарска, против својих рођених грађана у стању била да изведе. Остало је тајна њене велике полиције.

У ову врсту долази и пажња поклањана и Србима исе„љеницима у Америку.

То сведочи и нарочито једна књига од 360 страна јп 1опо, која садржи не мање од 9.086 имена „поданика оријентално-ортодске конфесије,“ а то ће рећи Срба православне вере.

Ова је необична књига штампана у Сарајеву 1915 год, „уегјаз5! моп дег 5. 56 Иг деп К. Преци“ т. |. КипазећоНоје а 4Обавештајно надлештво).

Несумњиво, да је већина ових честитих људи, дошав за време рата, била у редовима „југословенских дивизија“ на разним фронтовима наше војске.