Policija

- — 279 —

суграђанима, предало се је својим пословима домаћим, неинтересјући се о судбини Турске. За време рата са Бугарима 1913. год. па и после овога, све до рата са Аустријом, муслиманско становништво у Јужној Србији понашало се лојално и коректно. Када су бугарске банде прелазиле на нашу територију да врше терор и да пљачкају, муслимани су предњачили у гоњењу ових банди. Таквих примера било је маса. ли кад су год. 1914. централне силе увукле Турску у рат на њихову страну, а противу сила антанте, здружили су се Македонски комитет у Софији у Младотурски комитет у Цаграду у заједничку акцију противу Србије путем терора. Одмах после објаве рата од стране Аустрије Србији г. 1914, дошли су у варош Струмицу — онда на бугарској територији — преобучени аустријски и турски официри, и почели организовати упаде на нашу територију. Аустријским официрима био је задатак, да помоћу новца прикупе и организују банде за упад на нашу територију, снабдевајући их при том најсавршенијим оружјем, а турским, да протуре код муслимана вести, како је дошао час да се правоверни припреме за повраћај земљи пророковој, организујући се, приступајући и помажући акцију бугар. банди. Колико је ово деловало на муслимане, може се замислити, кад се зна колико су те масе верски фанатизоване. "Од тада је запажена не само резервисаност муслимана и њихова равнодушност према упадима бугарских банди, већ во где-кад и њихова акција у прилог ових бугарских бавдита. Дотле су бугарски бандити пљачкали стоку обично муслиманску, и муслимане у свакој прилици и сусрету убијали, али од тада више не. Да је ово била бугарско турска политика инаугурисана из Аустро-немачке, није потребно ни напомињати.

Од стране меродавних, после ових опажања предузете су мере у појачању посада и одреда, но и то није увек могло дати жељене резултате, јер је сва наша сила и пажња морала бити сконцентрисана на северу, где је стварно био наш најопаснији непријатељ. Тако је од тада и готово сваки дан било борбе са бугарско-турским бандама. Било је и несумњивих успеха разуме се, као што је случај погибије једне чете од око 80 бандита под командом тур. п.-пуков. Мехмед Али Беја.