Policija
— 280 — С
у селима Башабосу и Булунтули среза дојранског, што је постигнуто умешношћу вредног капетана А. гр. командира и вође крстарећих одреда, уз сарадњу и припомоћ полиц, чиновника, жандарм. официра и жандарма. И после овога ређају се борбе из дана у дан, које овде нисмо у стању изнети и описати. Све дотадање дорбе биле су мање више локалног карактера, и ако их је било и врло жестокихлали ова око струм. |жел. станице и Валандова, и по својим размерама и по тенденцији нападача, имала је свој нарочити значај, те смо је због тога и узели за објекат, нарочито с обзиром на жртве које су од наше стране тамо пале.
Рат је дакле од стране Аустрије објављен Србији. Наша јуначка војска разбила је на Церу 3—6. августа 1914. год. Поћорекове армије, и претерала их из Србије. Поновна навала Поћорекових армија савладана је, гиганским напором наших храбрих бораца разбијена је војска аустријска и протерана из Србије коначно 2. децембра исте године. О томе је већ опширније писано. Аустрија је тада равмишљала да појача акцију на другој страни, Тргбало јој је да пошто пото организованим упадима из Бугарске или Албаније, било милом или силом, побуни бар извесан део становништва у Јужној Србији, да рушењем мостова на Вардару пресече ову још једину комуникацисну линију за снабдевање наше војске, да тиме одвоји знатан део ове од северног фронта за акцију у
Јужној Србији, и тиме себи олакша што је одавна прижељ-.
кивала, освајање Србије.
Но благодарећи храбрости и пожртвовању наших врлих синова, ни овај напад на Струм. станицу и Валандово није успео. И ако су нападачи већ по напред смишљеном плану, понетим оружјем силом наоружали велики број мештана из села која су освојили били од предстража наших, и кренули на нас, одбијени су и протерани,
На дан 25. марта (по старом) лицем на Благовести год. 1915. око два сата одјекнули су пушчани плотуни дуж границе од Саланџака па до Татарлијских висова на растојању од око 15—20. км, плотуни проткани са праском бомби. Будући се ова пушчана паљба и прасак бомби чули готово на сваком истакнутијем и доминантном положају Вардарског дела среза дојранског, где су биле наше предстраже од жандарма,