Policija

с

совјетска, 3) дали је њена влада у свари радничко-сељачка и 4) да ли врховни органи совјетске државе по својем уређењу обезбеђују принципе законштости, макар и револуционарне, и да ли у опште одговарају појму правне државе и њеним основним особинама.

Изгледа, да о федералистичком уређењу садашње Русије не можг бити спора, јер је то наглашено и у самом називу њеном, а такође и у новом Уставу државе, која се зове СССР. и у уговорима између центра и појединих чланова Савеза.

Али када говоримо о садашњој Русији, треба свагда да пазимо, да ли називи и проглашавања одговарају оном правном појму, који садржи назив. До сада се и у науци и у животу федерализам карактерисао као државни систем, према којем се држава сматра као једна целина и има органе, који оваплоћају то јединство, а нарочито у спољашним односима; поред тога у свим унутрашњим односима сваки је члан федералног савеза потпуно самосталан и ограничен само у толико, у колико је то, као изузетак, у федералном уставу назначено. Само ти изузетни случајеви спадају у надлежност централне федералне владе, која не може да се меша, сем горњих случајева, у живот, законодавство и управу појединих чланова федералног савеза.

Сасвим је то друкчије у совјетској Русији. Ни у једној тачци државног рада и државне егзистенције ниједан члан совјетског федеративног савеза не јавља се као потпуно самосталан и независан од централне владе, Пре свега, по Уставу (чл. 18, 19, 33, и др.) врховни органи савеза овлашБени су, да по својој увиђавности укидају и ниште прописе, наредбе, резолуције и т. д. како нижих, тако и врховних органа појединих чланова савеза, јер Устав гласи, да „сви декрети, одлуке и наредбе, који опредељују основне норме нолитичког и економског живота, а такође уносе бишне промене у садашњу праксу државних органа СССР, обавезно морају ићи на преглед и потврду виших органа централне владе“,

(Наставиће се).

Суботица. Д-р Мих. П. Чубински проф. универзитета.