Policija

7416

да закон има ауторитет, дакле да га претежна већина становвнштва поштује, и да буде осигурана одговорност оних, који неће да поштују закон.

Нова совјетска ера, ма да је издала велики број заковика и појединих закона, цени горње захтеве такође мало, као и ера ратног комунизма, да не говоримо већ о томе, што. често пута централни закони колидирају са месним законима. Нећемо говорити ни о томе, да се живот у Русији систематски разилази са законом; ми смо то већ видели и видећемо и даље, Најглавније и то морамо назначити, да о заковитости и у новојери не може бити ни говора због принципцелног негирања свих. горњих неопходно потребних захтева. од стране бољшевичке владе и бољшевичких званичних правних. ауторитета,

У почетку прве ере, када још није било никаквих бољшевичких законика. судовима је биле наређено декретом од 24 нов. 1917 год, да се у својом раду руководе не само законом, већ и револуционарно-пролетарском савешћу. У колико се ова последњаније налазила у складу са старим законима, ови последњи се-морали потиснути у позадину. Нова ера, која је прогласила револуционарну законитост и праћена је издавањем нових законика, у исто време није одбацила прописе горњег декрета који потпуно ништи ауторитет закон и његову улогу као основног регулатора живота. У новој бољшевичкој правној књижевности налазимо читав низ података, да се и сада у совјетској Русији идеја законитости, у тачном од стране науке: и целог света признатом смислу та реч, посматра као „буржоаско празноверство“. „безживотни формализам“ и т. под. један од писаца у званичном органу Комесариата Правде пише, да мада то није директно изражене у законима, ипак код примењивања закона треба се руководити „разлозима револуционарне целисходности.“ Други у истом органу тврди, да револуционарна законитост има као своју претпоставку „довољну еластичност, мању везаносш прописаним нормама и слободнију оцену интереса. који колидирају у конкретним случајевима“. Трећи наводи, да се суштина револуционарне законитости састоји у онаквом „тачном и уметничком спровођењу закона у живот, да би се исти могли подупарати тражењима револуционарне савести п класним. иншересима гролетарпата“. Нај-