Policija

— 407 —

да сада та девиза у ствари не обухвата сељаке, дакле мора обухватити макар пролетариат, који треба да буде први господар у Русији.

Али, прво, шта је пролетерр И по научној терминологији и по појмовима. који владају у целом свету, пролетер је онај, који или сасвим нема својине (и у том броју пре свега оруђа производње, којом се бави), или има својину у толико мало, што не може да живи од прихода те својине и за своје "издржавање мора да стави на расположење капиталистима своју радну снагу.) Комунистичка влада у Русији још у доба ратног комунизма посматрала је то друкчије, а сада то чини у много већем обиму. Од самог почетка сви грађани били су подељени у две категорије: „наши“, који су се придружили Сољшевичкој влади и њој служе, и „не наши“ — сви остали. Наглашавајући често пута у безбројним декретима о свирепој и најодлучнијој борби са „преставницима буржоазије“ и „непријатељима народа“ бољшевичка је влада систематски убројавала у те категорије читав низ људи, који никако овамо не спадају по горњој научној и признатој у целом свету терминологији. Ни ознака порекла, ни економски критериум нити ту код ње не решавају одлучно. Човек може бити потпуно сиромашан и неуморни радник, може по својом пореклу безусловно припадати пролетерским масама, може чак најзад бити убеђени социалиста и припадати једној од социалистичких стравака, — све то није ништа и не само што не ставља човека у владајућу класу, већ и не даје му гаранција бевбедности, а нарочито ако је он образован човек са културном спољашвошћу. Пре свега сви културни и умни радници (професори, учитељи, писци, новинари, инжењери, агрономи и т. д.), без обзира на њихово порекло и економско стање, у колико нису хтели да буду. пропагандисти и слуге нове владе и присталице вових званично -пролетерских појмова и метода владања, били су проглашени за непријатеље пролетариата и народа у опште.)

Али-и доцније у новој ери „неп“ — а и „еволуције“ са једне стране из читавог низа криминалних процеса у Русији

5) Прим. Појмљвво је, да ту говоримо еп рбпегај, не узимајући у обзир агузешке. Као такве сматрамо чланове пролетерских странака, који по свом социалном и економском стању припадају буржоазији, али због своје идеблогије придружују се пролетариату.

7) Утор. Чубински: „криза права и морала,“ стр. 25—26.