Policija

— 744 —

редном одељку ове расправе задржати само на теорији једнакости свих услова и њене две варијанте: теорију једнакости сопато зте диа поп и теорију разликовања услова према природи њихове непосредне последице и времену кад су се десили коју ћемо ми звати „теорија истовремености“, јер се, као што ће се мало ниже Видети, заснива на појму истовремености. Ово у толико пре, што ове три теорије представљају најозбиљније покушаје учињене у циљу решење овога доиста тешког и компликованог питања, и што све три излазе једна из друге, јер је свака од њих заснована на истој основи појму узрока у философском смислу и у циљу да исправе грешке своје предходнице, те самим тим чине једну органску целину.

П. 1. Теорија једнакости свих услова заснива се, као што је горе речено, на појму узрока у философском смислу, по коме је узрок последице скуп свих услова који су својим садејством изазвали њено наступање. Но тих услова, схваћених у философском смислу има врло много, од којих су неки, као органске махне, утицај климеи др. индиферентни за кривично право, јер његл интересују само људске радње, пошто једино оне могу бити узрок последице у кривично-правном смислу. Стога ова теорија одбацује, управо занемарује све те индиферентне услове и задржава само оне који су од интереса за кривично право, па их све тако скупа сматра за узрок последице. Али како нема објективног мерила по коме би се у сваком конкретном случају могло утврдити колико је који услов допринео у произвођењу последице, то се има узети да су је произвели сви и да ју је проузроковао сваки поједини од њих. Отуда овој теорији и име: теорија једнакости свих услова. Следствено свему томе, ако би један од тих услова била људска радња, онда би се она имала сматрати као узрок целе последице, без обзира на то колико је она имала удела у њеном наступању. 55

Остављајући на страну питање да ли је ова теорија објективно тачна и у пракси изводљива, она не може наћи примене у кривичном праву, јер не испуњава најглавнији услов, услов правичности. За свачије би осећаје била то очигледна неправичност, кад би по 8300 П. ај, Срп. К. Зак. био осуђен на смрт како онај, који је кварењем водобрана проузроковао