Policija

=-'819

«су досадањи системи усвојили принцип поделе власти, неки учешће грађана у управи а неки професијонално чиновништво. Систем совјотски негира све. Он негира и принцип поделе власти, који одстрањује деспотизам једне власти и свако професијонално чиновништво. Зато совјетски систем и не представља самоуправу онакву, каква је она на осталом европском контитенту; он даје самоуправу своје врсте. Целокупна управа се састоји ив федерације сеоских и градских општина (волости), које представљају совјети или савети изабрани од сеоских и варошких корпорација радног народа. Сваки совјет поједине општине бира из своје средине представнике за совјет срески, срески за окружни совјет, окружни за обласни. Сви ови совјети се завршују једним општим, сверуским Конгресом Совјета, Уставотворном Скупштином, која се сазива најмање два пута годишње. У томе Сверуском Конгресу Совјета огледа се хијерархијска централизација совјетског управног система. Као "федерација совјетска држава представља по њима „најсавршенији тип система децентрализације“. Јер свака покрајина, губернија (округ) и срез имају своје посебне конгресе, совјета преко којих радни народ неограничено учествује у управи идаје иницијативу у раду. Сваки месни совјет има свој делокруг рада, у границама којег он самостално и суверено решава о свим питањима, која имају „чисто месни интерес“ (чл. 61, Устава). У томе делокругу Совјел врши и законодавну и управну власт, Сви његови органи бирани су директно од народа са империтивним мандатима. Све довде децентралистички управни систем совјетске управне организације власти представља најидеалнији тип локалне аутономије. Али кад долази у питање контрола и пренесена наплежност, тај њихов идеални тип локалне аутономије постаје много мањи. Наиме, у погледу контроле, аутономна власт месних совјета се много ограничава. Покрајински и губернијски конгреси као и њихови Извршни Комитети „имају право да пониште одлуке совјета, који се налазе у њиховом делокругу, с тим да о томе известе централну совјетску власт у најозбиљнијим сзучајевима“ (чл. 62 устава). Право контроле по овом члану Устава и сувише је велико. Централна совјетска власт и уопште свака виша власт као контролна власт не пази само да се локални совјети крећу у границама закона и кругу своје надлежности, и да свака