Policija

И 5

Извесне одредбе: о одобрењу, предлогу и приватној тужби, као материјално правних претпоставака за гоњење и кажњавање кривичних дела, унете су у овој законски предлог (55 80-85) док њихово регулисање као формално правних предпоставака иде у други законски предлог о судском кривичном поступку. |

„Посебни део“ законског предлога подељен је у 16 глава (1 -ХХМН, 885 87-392). Он се у многим одељцима и посебним наређењима знатно разликује од повитивног законодавства, а учињене. су и знатне измене према ранија два законска пројекта од 1910 и 1922. Пажња редактора била је управљена на то, да се тав. „казуистика“ закона што више упрости и сведе на најмању меру, да се криминална дела правилно схвате и групишу и да се одмере правичне казне у максимуму и минимуму. С обзиром на одредбе општег дела законодавног предлога о одмеравању. казне, и на постављени генерални принцип индивидуалисања казне, посебни део је имао да судији створи један тако рећи казнени арсенал, из кога ће он моћи да бира врсту казне и у изабраној врсти лако да одмери правичну њену величину. Према томе врло је мали број зазонских наређења у којима је гпсолутно запрећена само једна врста казне (на пр. 5 87: смрћу и др.) док су по правилу запрећене алтернативно две казне: 5 90 и др.: робијом или заточењем; 5 94 и др.: робијом или строгим затвором; 5 95 и др. затвором или новчано; или су запрећене чак и три врсте казне као 58 187, 189, 194, 195, 198 и 199: смрћу, или вечитом робијом, или робијом најмање десет година.

И тај тако проведени систем добија код многих кривичних дела своје ублажење кроз увођење одредбе одмеравања казне „по слободној оцени“, која је унета у приличан број наређења (на пр. 5 168, где се поред робије и заточења или строгог затвора за брачну или ванбрачну матер која лиши живота своје дете за време порођаја дозвољава.и слободна судска оцена тј. и примена обичног затвора или чак и новчане казне у њиховим законским границама). |

По свом значају, слично позитивном законодавству, као и у ранијим законским предлозима, на прво место су стављена кривична дела против опстанка државе и њеног уставног уреЂења (гл. ХЛ. 55 87—120, који одговарају 55-има 86 —118 про-