Policija

— 726 —

1) Савети Префектура се укидају н замењује обласним административним судовима (област апелацчоног суда — као код нас).

2) Чланови су праве судије са судијским квалификацијама. Њихова сталност зависи од једне комисије (далеко од наше судијске сталности, али један напредак — нема мини«строве самовоље ).

3) Ови судови суде у последњем степену. Нема као данас апелата него само касацијска жалба на Државни Савет.

Карактеристично је додати, да посланици нису имали куражи да одреде места седишта ових судова. Они су то оставили да се одреди Уредбом, да не би после одговарали пред «својим бирачима.

Ово би био један напредак. Независност би се бар коико — толико уведа. Судови би били ослобођени полицијског духа. (Данас су увек судије дојучерањи полицајци, који сугра опет прелазе у полицију). Даље Државни Савет не би био толико претрпан (у Француској се чека на решење админижтративног спора пред Државним Саветом више него код нас — средњи рок 3 године).

Као што смо рекли Сенат је ив формалних разлога пред„логе одбио. Идеја је остала.

Последња влада дала је изјаву да ће ову реформу спровести из интераса штедње. Место 87 департманских "биће 24 обласних судова. Сигурно је да ће је све странке у томе помоћи, јер се иде барем осигурању гарантија ва независност административног судства. Свакако да француви у овом неће постићи оно што ми већ имамо у првостепеним административним судовима, Ту смо бољи од њих.

Али.... Изгубиће француска полиција. Не говоримо о њеном утицају. Изгубиће добре саветодавце. Ниједно правничко питање се није расправљало никада у њој док се не пита префектурски савет. Ту су се израђивале оне чувене префектске ордонансе, које су почињале са „Ми, префект Сене и т. д.“ и које су увек биле саобразне законима и примане с респектом. Бојазан је да активни полицајци неће имати потребног стрпљења и да ће се и сувише импресионирати праксом. То је сигурни тубитак ове реформе. Зато се још увек у француској мисли,