Policija

— 858 —

да се с нечим слагао, затим је упро поглед право преда си терао пуном паром, А кочничар ми је био велики Пат, Ирац.

— Попусти мало! — рекао сам кочвичару обичним жаргоном, То значи: вози мало спорије. А кад сам наједанпут спазио црну тачку на средини пруге, то је могла бити глава човека, који се помолио испод земље.

Погледао сам и даму, њене очи беху приковане за ону тачку, и она се ухватила за седало. Већ се узнемирује ради могућне несреће, помислио сам. Шта ће бити с њоме, када спази, да смрт прети њеном рођеном мужу!

Али велики Пат није смањивао брзину. Викнуо сам ву, да су у јами људи — никакве пажње. Сад смо јасно видели главу, то је био млади безумник, који је стајао у својој јами; лице му је било окренуто нама. Сад сам метнуо на уста звиж= даљку и дао јак сигнал, да се заустави. Пат је јурио оном истом брзином. За четврт минута морала се догодити несрећа. Из све снаге зазвонио сам у звоно, затим појурио напред и пограбио кочницу. Али већ је било доцкан; воз је, фијучућа, пројурио над човеком пре но што се зауставио.

ја сам скочио; збунио сам се и само се сећао, да сам требао да ухватим човека, који ће се опирати. Али одмах сам опет скочио на предњу платформу и уопште много се ужурбао. И кочничар је био изгубљен, глупо је питао, дали су доиста били људи у јами, и како се то десило, да се он није зауставио. Млада дама викала је: „Грозно! Грозно!“ није имала у лицу ни капи крви и грчевито се држала за седало. Али вије пала у несвест већ је мало после сишла са платформе и отишла својим путем.

Скупило се много света; нашли смо главу погинуког под стражњим вагоном, а његов леш је и даље стајао у јами; жица од струје ухватила га је под брадом и одрезала му је главу. Однели смо мртваца са пруге; дошао је стражар, који га је морао даље отпремити. Стражар је записао и неколико имена; што се мене тиче сви сведоци су могли посведочити, да сам звонио, звиждао и, најзад, пограбио кочницу. Мимо то, ми који смо били у служби морали смо пријавити догађај у нашој канцеларији.

Велики Пат је заискао од мене нож. ја га нисам разумес па сам рекао, да нам је доста и једне несреће. Он се осмех-