Policija

— 785 —

у потпуности његово право и приватни интерес од повреде другог парничара — Саве Савића.

4). У административном спору појединац се спори са државом као влашћу ; у њему је шужена страна увек држава — нели г. Др. Данић у делу: „Развитак административног Суд«ства у Србији“, стр. 89—99,

У овом спору имамо два разна субјекта: појединца Симу Симића и државу. Напротив код државинског спора има две парничне стране од којих су обе — приватноправна лица: «Сава Савић противу Илије Илића, дакле, ту немамо власт као тарничара, нити ко тужи Државу.

Да би се упознали како, код државинског спора, у коме «су парничари само приватна лица, Управни Суд формира парничаре у духу административног спораи поступка, ишли смо жод самог Управног Суда. Сама та процедура код Управног Суда најлепше ће нам расветлити колико је г. Р. на погрешном путу. Н,пр. Сава Савић тужи Илију Илића ва повраћај

државине једне ливаде, Поглавар одбије Саву од тражења. Ово решење одобри Валики Жупан.

На основу чл, 18. закона о Државном Савету и У С Сава Савић подиже тужбу противу В. Жупана односно Дрзкаве. Као што видимо овде сада испада из улоге туженог Илија Илић. Он остаје као нека врста: „резервног парничара“ — „злу не требало“. Довде је Сава ве представљао тужиоца. Управни Суд досуди државину спорне њиве Сави Савићу. „Услед такве солуције спора, настаје следећа трансформација парничара : Сава Савић испада из улоге тужиоца и прелази у резерву а Илија Илић (по оном народском: „ајде Швабо торе!“) излази на сцену и ступа у улогу тужиоца.

Мало и — за насмејати се. Овакав поетутак донео је и извесне новатете науци и пракси, Тако:

а) До сада смо у парницама у опште, — како грађанским -тако и административним, имали само две парничне страве. Сада у овим државинским "споровима као административним испадају шри парничара: Илија Илић, Сава Савић и Држава. «)вај случај није оно што се у грађанском судском процесу назива: ни учасништво у грађанском процесу И45 сопзот шт, ти главна интервенција, још мање споредна односно мешање