Policija

— 388 —

изборе својих чланова. Са гледишта практичног то је много лакше. Циљ је верификације — као што смо рекли — да се осигура законитост избора и искреност народног представништва. Да ли ово осигурава и да ли је у могућности да то осигура скупштина, ако је верификација поверена њој» Историја и логика довољне су да докажу да не. Чланови политичке скупштине у огромној су већини неспособни да решавају правна питања која се појављују приликом верификације. Скупштина данас ништи један избор док је јуче потврдила један други који се налазио под апсолутно истим условима. чОна се не обзире нити хоће да се обзире на раније случајеве; она не суди с обзиром на слово и дух закона, које у осталом мало или никако не познаје, већ готово с обзиром на политичке осећаје и симпатије. „Једна скупштина која још «сва трепери од изборне борбе — каже Ваетваету и Пџег нема потребан мир за решавање о законској правилности једног избора. Пасије, котерије, мржње дају себи слободни "ток и поништај једног мандата има увек изглед државног удара. Странке се или служе узајамним опроштењима и тада верификација мандата није друго до комедија; или насилна и занесена већина, исмејава (фите) мањину ништећи систематски њихове мандате. Чињеница да већина није никада поништила избор ни једног свог члана јесте изрична осуда система“. (Тгатив а1ететгште де атон сапв ипоппећ!, 1926, сгр. 468.). Ририн критикујући право политичких скупштина на верификацију каже оправдано: „....увек ја врло опасно поверити политичкој скупштини једну судску функцију. Немогуће је да она има потребну мирноћу и непристрасност за вршење такве функције. Она је везана законом; она то тешко схваћа и по неки пут она и мимо своје воље, несвесно, решава противно закону. С друге стране често се догађа (непотребно је подсећати на конкретне случајеве који нису тако давнашњи) да се странка која има већину служи верификацијом као присилним оружјем против друге политичке странке, што се тешко мири са спокојном равнодушношћу која приличи суду“. (Ттане, 1. ТУ. стр. 256.). Пракса је показала мање више у свим државама да скуп-

штина као верификатор не пружа икакве гарантије независности и правичности. Често се пута догађа да су посланици