Policija

— 378 —

она сме да кује нввац. У Шпанији су оваки случајеви, на: дневном реду — као какав угодни спорт... И с тога циркулише велики број кривог новца. У очима „правих“ Шпањолаца ковање кривог новца није злочинство нити маре кад их државни судови због тога осуде на робију. Слично се н. пр. дешава у Шпанији и са несретном навиком, да се злочиначки псује на Бога. А и оно стоји у односу са: хисторичком реминисценцијом Свете Инквизиције, под којом су људи ужасно мучени — страдали у име Божје......

Него државна управа у Шпанији занемарује и судску управу и извршивање судских казна. Веома често бегају осуђеми људи из тамнице, које чувају „слабо плаћени“ чувари... У Шпанији се тамнице налазе у најпримитивнијем стању. У ту се сврху употребљују стари манастири, чак и подземне просторије школских зграда или болница! У Караскози је г. Матиас имао прилике да чује, како су власти притвориле злочинце у подруме општинске благајне, где су стражара с поља чували касу, па су притвореници после мало дана побегли, пошто су обили касу, и однели собом све општинске паре!

У Шпанији — вели г. Матиас — само два казнена завода заслужују да се тим именом назову у савремено доба, и то у варошима: Барселона и Валенциа. Чак је и велики: казнени завод у Мадриду престар и примитиван. Али у Шпанији, на једном малом острву у близини Сантандерс, постоји једна узорна колонија кажњеника („Софота ретгепаата ае! Пиезо“), где се казне извршавају по прогресивном систему. При томе се иде тако далеко, да се допушта дотичном осуђенику, даможе становати у властитој или у најмљеној кући, заједно са женом и децом. Званични извештаји тврде да су успеси ове колоније ванредно велики. —

ж

Ако се не варамо овај исти писац, пре рата, беше написао: приказ о казненим заводима у Хрватској у Славонији, тврдећи да су узорни и најбољи у Средњој Европи. Ово је иначе“ било признато и од свих страних учених специјалиста.

М. 0.