Policija

— 924 —

приватних и јавних интереса и то утврђује, односно прописује такве услове подизања којима се одклања свако оштећење и тим начином спречава могуће доцније сукобе.

Таква дозвола, у суштини, не даје молиоцу ништа ново што он већ без ове не би имао. Појамно, дозвола нема никакву своју сопствену садржину. Она само констатује, да у погледу лица коме се даје дозвола, не постоје више никакве препреке за предузимање намераваног делања. Дакле, њом се ниуколико не проширује индивидуална сфера дотичног лица. То је претежно мишљењу већине научара почев од проф. О. Меуег-а ЕЈетпег-а, Мауег-Оосћом-а и т. д.

Дозвола једино уклања законом постављено ограничење природне слободе радње за појединог; за овога се рађа једино генерални захтев на негативно држање државних органа да га у вршењу дозвољене делатности не узнемиравају, док постоји дозвола — вели проф. Зсћоеп у нав. делу. .

Конститутивне наредбе стварају или права (приватна или јавна) или способности или проста овлашћења. Конститутивне наредбе последње врсте називају се и дозволама које допуштају једино „смети“... вели проф. Когтапп у расправи: „УегмаНипозак!“ у делу: Мопегисћ Наа|--Мега!шпозгесћ! хоп Зтепсе!-Ргејзећтап Ш. ;

Повластичар једне јавне службе стоји у супротности према оном, ко је добио полицијску дозволу; овај је добио само дозволу за употребу своје природне слободе у оквиру полицијском и с тога остаје у сфери приватног права, док је ималац једне јавне службе постао потчињен), управном праву и јурисдикцији управног судства, — проф. К. Каштапп: „Мегмаћипе, МегмаНипозгесћ!“ у делу Мопетисаћ 5гаа -МегмаНипозгесћ! у. 5(епсе!-Егејрнпаппп 1-705.

Проф. Гађапа сличног је мишљења. Кад закон, вели он, обављање једне радње везује за услов концесије или апробације, то ово правно значи искључење опште слободе радње у погледу ових обрта, то је законска забрана, обављати овај обрт. Концесијом или апробацијом ова забрана се опет укида за она одређена лица, којима је апробација или концесија дата. За ова лица је концесија негација слободе делања, васпостављање оне природне слободе радњи, коју би