Policija

~ 925. —

они имали без оних повластица власти, кад она законска забрана не би ни била издата. У делу: З1аа!геск!“,.,

Дозвола је нарочита врста полицијске наредбе и њена правна функција састоји се у томе, да успостави природну слободу делања, која би постојала да није закона о њеној забрани — вели проф. Вегпаћск.

Најзад у том смислу вели и анонимни писац: јер из саме природе дозволе излази, да она не може ни дати ни одузети једно право. (у нав. расправи).

После наведеног потребно је напоменути, да не може опстати гледиште неких наших научника, да конститутивне наредбе у опште дају — стварају права. То се може примити само за оне у области концесија — повластица.

2. Сасвим супротно стоји са питањем концесија.

а. Пре повлачења потребне разлике, нека је дозвољено дати само правни појам концесије!).

Повластица — концесија управни је акт, којим се повластичару (концесконеру) даје правна моћ над једним делом јавне управе у циљу вршења под својим именом, за свој рачун «с обзиром на јавни интерес. |

Проф. Јехе (расправљајући о концесијама с погледом на железнице) вели, да је то концесионирање једне јавне службе (у нав. делу стр. 14).

Оно што је од претежног значаја код концесије, вели проф. Др. Ж. Спасојевић,2) то је, да се она тиче једне јавне службе, која као таква засеца у општи јавни интерес. Концесионер, истина, уговара извесну накнаду за свој рад, али је есенцијално, да се обавезује обављати једну јавну службу.

Проф. г. Сл. Јовановић у свом делу „Уставно Право Краљевине С.Х.С.“ не објашњава шта се разуме под повластицом. У место једне једноставне дефиниције повластице, вајбоље је вели г. Јовановић служити се, при одређивању њеног појма овим типовима који су се ВАН у српском законодавству. Ти су типови:

1) Правне установе концесије дотичемо се овде само у онолико, у колико је потребно за повлачење разлике између ње и дозволе. Ништа више.

5) Видети расправу проф. Др. Ж. Спасојевића: уговор о концесији и спор београдске општине са белгијским безименим друштвом. Архив књига УШХХУ бр. 5 и 6.