Policija

— 301

и у другим многим институтима заведено, да се створи наставвичко особље које се посвећује потпуно полицији.

Што се тиче самих наставних предмета сматрам да би се из горњег програма дало што шта избацити као на пр. наука о познавању робе, по којим питањима полицајац никада неће моћи да се толико усаврши да би могао без помоћи специјалиста у овој бранши стећи своје мишљење. Нама полицајцима треба пракса па зато се и највећа пажња треба да сконцетрише на лабораторијске радове и на трагање на терену, а у школи придржавати се само оних наука и њихових делова који улазе у криминалистику. — Уосталом треба институт да буде приступачан само већ квалификованим по-

ицајцима а не на овако једном чисто професионалиом институту, где треба сваки полицајац да изучи тако рећи свој занат, да се губи у времену допуњавањем основних знања, како је то било у 1928. -23. у нашој полицијској школи (Геозја, Историја, француски језик, и Т. Д.). —

ој уважени Професор Умберто Елеро, генерални ил спектор италијанске Јавне Безбедности, Ј своме чланку „Емпирична, научна или техничка полиција“, који је изашао у овом листу у свесци за август 1926. године, врло је лепо излоједне модерне полиције, те је ради потпуности данашњег чланка потребно бацити један поглед и на

овај чланак.

Данас виш ма! и Е школе, аи организација једне техничке кроз з земљу није још спровгдена. Све се очек 1 : и ВЕБаГАНЕ зацију полиције, о којој се

данас нарочито говори, : ан г време изискује и она мора ускоро да уследи. Ипак, наше је мишљење да се мора прво почети са отварањем полицијске школе, која треба да ипреми нов кадар, који ће бити у стању да спроведе нову ацију, а у орган хзацији техничке полиције данашње

Владета Милићевић Секретар Мин. Унутраш. Дела