Policija

402 —

дана односно неколико недеља, а затим побегне из азила, нарочито ако добије нешто одела. Деца су сурова, изопачена и прљава. У заводу нема никаквог реда. Радом се занима једва 10 до 15 од сто. Педагошко и управно особље апсолутно нема уплива на питомце, |

Контролни орган радничко-сељачке инспекције констатује, да служи такав азил углавном за преноћиште младих крадљиваца, који се преко дана бгве својим злочиним занимањем.

Не смемо заборавити, да се то уточиште налази у главноме месту Русије — у Москви!

Стање таквих завода у провинцији је још жалосније. Тако је н. пр. била у заводу места Вјатка (северна Русија), које се свечано именује „Институт социјалног одгоја“, скоро половина питомаца болесних од кужних болести, као што је екцема, и очним као трахома. Један питомац, болестан од сифилиса, био је хомосексуалац и ускоро су постала још четири дечака луетици.

Понављам још једанпут, да имам на расположењу велики број још горих примера, који су сви без а узети из совјетских званичних извора.

Шта значи то заиста очајно стање такозваног социалног узгоја у савременој Русијиг Не можемо га разјаснити само недостатком новчаних средстава, јер буџет социалног узгоја износи скоро 40 од сто целокупнога буџета просветнога к0месаријата. Некоји азили и уточишта настањени су у луксузним палатама бившег руског племства, те имају много земљишта за обраду. Свега скупа имају на расположењу 265 парцела (приближно 15.000 хектара). Свакоме је дабогме јасно, да је то само по себи велико богатство. Међутим само незнатан део тога земљишта служи својој сврси (земљорадничке колоније за сељачку децу), већи део пак остаје потпуно необрађен.

Свему томе је по нашем уверењу крив пре свега превелики дилетантизам и превелико самопоуздање меродавних чинилаца савремене Русије, који не маре за приватну иницијативу те именују за вође васпитних завода само оне, који су политички поуздани, без да би се бринули за њихову довољну предизобразбу и квалификацију.