Policija

— 493 —

влашћу да сам, на основу свог ауторитета, доноси пресуде“ по административним споровима. У будуће Државном Савету“ није се могло приговарати нити у погледу његове стварне независности и непристрасности, нити у погледу његове способности. У главном сви су признавали да је он одличан и да даје максимум врлина које се могу тражити од једнога суда, и покрај тога што његовим члановима није била загарантована сталност и непокретност. Али се зато код овако организованог Државног Савета појавио један други недостатак: Државни Савет судио је споро. Који су томе били разлози Р

Он је судио споро пре свега зато што је његова административно-судска надлежност била врло велика и што је она сваким даном постајала све већа. Готово сви административни спорови долазили су до њега и то било као прво и задњестепеног, било као апелационог суда. Као прво и. задњестепени суд он се јавља не само за оне гдминистративне спорове за које је то било изричито у закону прописано, већ и за све оне који нису изричито стављени у надлежност каквог другог административног суда. Ово значи да је Државни Савет постао редовни административни суд (де дато соттип). Он то није био од увек, већ само од 1881. Све дотле редовним административним судијом био је сматран министар сваки у своме ресору; што значи да је за решавање административног спора у првом степену био надлежан министар кадгод закон иије изричито наређивао да је за то надлежан неки други административни суд. Само што је против првостепене пресуде министрове била могућа жалба на Државни Савет. Откуда то да се министар сматрао редовним административним судијом, а не Државни Савет» Познато нам је да је револуционарно законодавство било укинуло административно судство старога режима и да је редовним административним судијом прогласило прво министре, који су решавали заједно у савету, а затим министре индивидуално, сваког за његов ресор. После тога дошло језаконодавство од године УШ. којим је за решавање административних спорова креиран Државни Савет. Али директорски. акт о организацији Државног Савета прописивао је да је Савет надлежан да „решава о предметима који су предходно»