Policija

"били предати министрима“. И све до 1881. сматрало се да је овим текстом Државни Савет стављен у погледу решавања административних спорова над министрима као апелатциони суд, а не да је њиме Државни Савет стављен на место министара, и да су према томе тексту министри задржали "својство редовног административног судије. Почевши са го-дином 1881. овај се законски текст тако више не тумачи и редовним административним судијом не сматра се више "министар, већ Државни Савет. До ове промене није се "дошло :"конодавним путем, вен путем јудикатуре Државног Савета. Од тада се мннистар сматра изузетним административним судијом — као што је случај и са свим "осталим административним судовима, па и са префектурским саветима — тако да се његова административно-судска над"лежност у првом степену признаје само онда, када ту над"лежност закон изричито одређује. Но Државни Савет не јавља се само као прво и задњестепени административни суд. Он "се јавља и као апелациони административни суд, јер он решава жалбе против пресуда префектурских савета и колонијалних савета са административне спорове. Најпосле. Државни "Савет јавља се и као касациони адмистративни суд и то кад год се не јавља као апелациони, као што је то н. пр. случај код одлука Рачунског Суда, рекрутних комисија и свих "оних судова и одбора који решавају специјалне административне спорове, Према томе разлог спорости суђења у Др-жавном Савету налазио се пре свега у његовој великој административно-судској надлежности. Али осим овога не сме се изгубити из вида ни то, да је по закону од 1872, највећи део административних спорова, који су долазили пред Др-жавни Савет, решавала општа седница, тако да је она у унутрашњости Савета била готово једини судија за решавање

тих спорова. Случајева, у којима је секција за спорове до- ·

"носила сама пресуде, било је релативно мало. (Наставиће се)

Ог Јован Стефановић, професор загребачког универзитета.

%