Policija

— 505 —

затвора више плаше они који га не познају, него они који су у њему већ једном били. Осем тога и увек као последица исте мисли, судови врше одлагање извршења казне у свима случајевима у којима је кривцу не могу опростити, алиу којима се извршено дело јавља више као резултат лакомислености и неразборитости, страха и плашње, изванредног искушења и необично тешких околности, него као производ злочиначке и укорењене покварености. Зато су сва новија законодавства, поред ублажавања казне по слободно судској оцени у незнатним и изузетно лаким случајевима, усвојила и условну осуду која се састоји у томе, што суд условно одлаже извршење казне (француско-белгијски систем), односно њено изрицање (енглеско-амерички систем) на законом одређени рок у свима случајевима када постоје горе речене околности, па ако се у томе року кривац буде добро владао и не буде извршио никакво ново дело, онда му се казна опрашта, Ако пак у остављеном року кривац не буде испунио услове, под којима је у слободу пуштен, већ изврши ново дело, онда га суд одмах позива на одговорност, и осуђује да издржи казну не само за ново дело, него и за оно које је раније учинио и за које му је издржање казне било одгођено. Таквом осудом иде се на то, да се кривац подстакне на поправку и добро владање тиме што се издржање казне ставља у зависност од њега самог, и као награда за његову поправку, за његово рекласирање.

Но идеја рекласирања не напушта се ни онда, када је друштво принуђено да примени казну, јер се и тада она има у виду и непрестано се тежи њеном остварењу. Ово се може рећи у толико пре, што је целокупно репресивно поступање срачунато на то, да се преступник поправи, васпита и за часан и самосталан живот оспособи. Тако су на првом месту казне лишења слободе постале данас основна база целокупнога репресивнога система, а начин њиховог издржања удешен је по методу васпитних школа, где се из нижих разреда пре„лази у више постепено и тек по показаном успеху, докле се преступник не врати у редовно стање. У ту сврху преступници се претходно деле у класе како с обзиром на пол и доба "узраста, тако и с обзиром на степен моралне посрнулости и 'злочиначке склоности, па се врши одвајање малолетних од