Policija
"506.
пунолетних, мушких од женских, а између ових издвајају се на једну страну случајни кривци и кривци из прилике, на
другу кривци из страсти и частољубља, на трећу политички.
кривци и сви други идејни преступници, и на четврту кривци.
по занату и из навике, опасни рецидивисти и уопште сви други покварени елементи и назадни људски изроди. Циљ је тога класирања с једне стране, да се спречи
кварење које долази услед узајамног додира и под утицајем закона имитације, а с друге да омогући примене репресивних,,
дисциплинских и других васпитних мера, које су потребне да се поједине класе поправе и на прави пут изведу.
Само пак издржавање казне почиње са строгостима, после којих долази попуштање и постепено враћање у слободан живот. Сваки преступник почиње са ћелијом, после које прелази на рад у заједничким радионицама у којима се његово стање из дана у дан побољшава према степену постигнуте поправке, докле не добије право да се може по за-
воду, заводским имањима и оближњој околини сам и без
пратње кретати и поверене му послове свршавати.
Упоредо с издржавањем казне иде организација рада која се заснива на принципу васпитних мера, а не на принципу трговачке добити, јер се рад у казненим заводима не
сматра као извор државним приходима, него као средство: да се рекласирање преступника постигне. Стога се рад увек. прилагођава према способностима, начину дотадашњег зани-
мања и живота осуђенога, и према томе, да од тога рада осуђени може по изласку из завода самостално и часно живети. За то је рад обавезан за све осуђенике, изузев политичких и идејних преступника, јер је он најбоље средство да
модификује душу и преиначи карактер преступника, и да их.
спреми за јаван и самосталан живот.
Поред тога, све време бављења у заводу, преступник се:
ни часа не оставља самом себи, већ кад није на раду, онда је код свештеника који му даје моралне поуке, који га крепи и соколи да не малакше и не клоне духом, уливајући му наду
и веру у његову брзу поправку и скоро ослобођење. Кад.
није код свештеника, онда је код учитеља који га учи писмености и образованости, који га оружа практичним знањем и умењем у борби противу заблуда, празноверица и свега