Policija

ФРАНЦУСКИ АДМИНИСТРАТИВНИ СУДОВИ (ДРЖАВНИ САВЕТИ И ПРЕФЕКТУРСКИ САВЕТ) И ЊИХОВЕ РЕФОРМЕ.

(Наставак)

По револуцији од 1848. приступа се поново припремању реформе префектурских савета, али ни овога се пута није дошло до никаквог резултата. У законски пројекат о административној организацији департмана, кантона и општина од 1850. биле су унесене неке одредбе са циљем да се отстране неки од разлога услед којих префектурски савети као административни судови нису уживали поверење: У смислу тих одредаба на положај префектурског саветника могла би бити постављена само или лица која су стара 25 година и имају диплому правног факултета, или лица која су вршила административне или судске функције за време од бар три године, или лица која су вршила функцију било члана департманске скупштине било председника општине за време од бар шест година. Префектурске саветнике поста. вљао би шеф државе и то са листе која би садржавала троструки број кандидата, а коју би састављао префект, сваки за префектурски савет свога департмана. Систем рекрутовања префектурских саветника, који не би био ни приближно задовољавајући. Да би се пак префектурским саветницима осигурала бар релативна сталност, они би, у смислу тих одредаба, могли бити опозивани само на основу мишљења једне комисије која би се организовала у министарству унутрашњих послова. Затим, да би се префектурски савет ослободио префектовог утицаја, њему, када функционише као административни суд, не би више председавао префект, већ његов потпредседник. Најпосле поступак пред префектурским саветом имао би да постане усмен и јаван. Овај законски предлог нијеупостао законом усљед државног удара од 1851. и тако је реформа префектурских савета била поново одложена.

Прва реформа тих савета реализована је године 1862, и то не путем закона, већ путем обичног декрета. Она се односила на поступак пред префектурским саветима; наиме на њега су примењени општи принципи судског поступка: усменост, јавност и јавно заступништво. Иза тога сљедовао је

Полиција | 2