Policija

— 870 —

које ствари служе непосредно вршењу јавне службе» Држава се на пр. стара о пољопривреди непосредно тиме што преко пољопривредних школа шири пољопривредну наставу као јавну службу. Предмети потребни за ту наставу не могу се пописати. Али држава се на пр. стара посредно о пољопривреди тиме што народу бесплатно раздаје државно семе за усеве. Ово се семе може узети за извршење пресуде, јер не служи непосредно вршењу државне службе (државне

пољопривредне наставе). Др. Д. Аранђеловић,

ВАРОШИ КАО ИЗБОРНЕ ЈЕДИНИЦЕ.

Раније, у Србији, свака је варош бирала засебно народне посланике, сачињавала особено изборно тело. По Уставу од 1866, са системом бирања по срезовима, окружне су вароши бирале „за себе посланике“, не заједно са срезовима (чл. 44). У Уставу од 1888, односно 1903, именоване су све вароши које засебно бирају посланике (чл. 81 једног и другог Устава). Ту су поред окружних, наименоване биле и све остале вароши (укупно 24). Више чак од тога, извесна места су постала вароши самим тим што су у Уставу означена као вароши, а у Уставу су споменута само као изборна тела. На тај начин, она су не само постала вароши мимо одредбе Закона о местима од 1866, него им тај карактер вароши није могао бити ни одузет без ревизије Устава; он је имао свој основ у Уставу: оне су постале вароши са уставном заштитом. :

У Уставу од 1921 нема одредаба о „изборним јединицама“; Устав је препустио законодавцу да то питање регулише, Закон о изборима народних посланика од 1920, новелиран 1922, издвојио је само три вароши или града које засебно бирају посланике а не у вези са околном територијом. То су Београд, Загреб и Љубљана. Како они, за сад, не бирају више од пет посланика (мање него два процента од укупног броја посланика, док су пре Рата у Србији вароши бирале скоро 20% посланика), не може се данас озбиљно ни говорити о специалним варошким посланицима, о чистим представницима вароши. Села су у стању, по нашем изборном реду, да скоро свуда мајоризирају вароши;

пер.