Policijski glasnik

4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1

а из њега са свим природно истичу одношаји, који се у иавесном скупу друштва додируту и укрштавају. Сад се јавља потреба, да се ови одношаји среде међу људима. Свака личност истиче своје право, онако, како га она схваћа. А свака опет личност развија појам о своме праву у друштву, према ономе што га на то нагони, а то су на нрвом месту човечије потребе. Сирома човек, размишља о своме положају у друштву, упоређујући га према положају богаташа; а богаташ тражи заштите да осигура своје интересе у заједници, и тежи да уништи све оно што смета његовим интересима и богатству. Природни процес и то са свим природан, јавља сада ноку појаву за сређивање ових одношаја. Није могуће прећи ћутке преко тога, јер један тегли на једну страну, а мисли да му онај други смета, који опет вуче себи. Наступају борбе о личиом праву у друштвеном животу. Ове се борбе продужују и сви виде како у таквим приликама свака страна по нешто изгуби, и ако из почетка неосетно, ипак доцније се то врло јако осети. Сад се рађа потреба да се ово стиша. Опет дакле нужност у друштву. Сад се цело друштво уређује узајамним договором и сооразумом, па тај договор иазову правило, закон. Сад се цело друштво креће према томе правилу, и то правило важи све дотле, док се појам код члаиова овога друштва развије у већој мери, било о себи самом било о целом друштву. Времена пролазе, друштво се шири, чланови породице умножавају се, појављују се међу умноженим члановима друштва нове потребе, нови одношаји, нове нужности. И настаје преображај друштвени. Ми се на овим преображајима нећемо овде задржавати, то остављамо за онај део нашега писања, који ће говорити о развитку општине. Сад ћемо напоменути само то, да у најпримитивнијем облику друштва, развија се непрекидно, размена осећања и мисли, то дакле игго и јесте душа општинском животу. У племенским општинама, изводило се племе из племена са свима својим осећајима и мислима, према себи п ондашњем времену, па услед тога и наступање деоба у друштву. Дванаест синова праоца Јакова поделили су сву земљу на дванаест племенских општина. Свака општина од ових дванаест организовала се са свим засебно од ооталих, али све скуиа имале су нечега заједничког а то је: што је свака племенска општина и ако засебна, признавала старешинство свога основатеља, исто тако као и остале општине. Ето већ од једне породице имађаше 12 племенских општина, иа се у свима као заједничка црта види, иризнавање старешинства своме основатељу. И ма да су се племена и даље овако развиЈала и стварала нова удружења, она ипак не пропадаху, већ добијаху само други облик, који ће опет према друштвеној потреби променити.

ИОТРАГА

Поред осталих задатака иолицијске службе, како у општини, тако и код државних власти, истраживање кривичних дела које руководе службеници ових надлештава, захтева неиосредно од њих што јаче познавање самих истражних начела, по којима ће а упоредо са позитивним законима, отпочети вршити и окончати истрагу у неком конкретном случају. Набрајати ова начела, која су обележена у нашим законицима, то би било само понављање онога, што је у законику написано, што би сваки службеник могао и сам прочитати, и одатле за себе извући користи, али износити као илустрацију једно по једно истражно начело у специјалном кривичном случају, држимо да је то лакши и поузданији начин за усавршавање истражног чиновшша. Идући том метом у нашем листу,

а избегавајући велике уводе, ми ћемо одмах прећи на ствар, узевши да говоримо о истрази код самоубијстава. I 0 вешању Дешава се врло често, да се право убијство, извршено мање више, на врло смишљен начин, заклони и прикрије под видом самоубијства, вешањем. По податцима криминалне статистике, врло је велики проценат убистава која су извршена од треће руке, а међутим под велом самоубијства вешањем. Наравно, за такве злочине не бирају се средства и начин, који остављају сувише видљиве или бар приметне трагове, Ко је премлаћен тупим оруђем или убијен из пушке, тога нико неће обесити, да би дао места веровању у самоубијство, али злочин извршен, отровом, дављењем и шта више кад је ко прободен каквим оштрим а ганким оруђем, н. пр. бајонетом у срце, — истражни чиновник, може врло често наћи такве жртве, обешене. Пре неколико година осуђен је један анатомски послужитељ, који је снојој жени кад је била пијана, пробио дугачку иглу кроз срце и на тај начин лишио је живота. Он је већ по своме занимању умео погодити право место, а излив крви спречио је просто тиме, што је прстом иритиснуо раницу. После тога извршеног злочина, обесио је своју жену да маскира убијство, са вешањем. Злочин свој могао је тим лакше сакрити, што је била са свим мала раница и потпуно ирикривена, сувише развијеном левом дојком. Овај злочин никад не би изишао на видело, да га сам злочинац није у пајанству испричао. Да овакових случајева има много више но што и сама власт зна, доказују дневни листови, који безбројно пута извештавају чигаоце о „тајанственом самоубијству", где се овај или онај обесио и то без икаква узрока. Колико се ретко извештавају читаоци, да ли је власт у сличним случајевима тобожног самоубијства предузела истрагу н. пр. због тровања итд. Санитетско-полицијски преглед, сувише се често (по селима најчешће изоставља код „несумњивих® — самоубистава.) У таквим случајевима, тобожни самоубица може имати и праве ране, од оружја и тако чега, само ако је крв опрана и мртво тело нресвучено. Врло је нужно обратити пажњу полицијских органа на то, како би било потребно, да се пред таквим случајевима не иде жмурећки; статистика би постала за неко »тајанствено убијство" сиромашнија а за неко »ужасно убиство" богатија. Као што је по неки »самоубица« отрован, исто тако по неки може бити и удављен, што је још куд и камо поузданије и безопасније за убицу, пошто је тад много теже прибавити доказе за убијство. И сам народ зна, како може притисак на каротиде (вратне жиле — пегуиз уадиз) проузроковати несвест па и саму смрт. Није потребио потсећати читаоце на познате индијске »Гагове а , који убијају за неколико тренутака своје жртве, помоћу свиленог платна, тако, да нико није у стању пронаћи ни најмањега трага од учињенога злочина, а таквих сличних случајева налази се свуда. Зна се, да ће се сваки за неколико секунада онесвестити, кад се тако дохвати, да се ставе оба длана на образе близу ушију и кад се с оба палца добро притисну вратне жиле. Кад дотични зна то зло место, он ће га у тренутку и наћи. Притисак на те жиле спречава мозгу да добија крв, због чега долази несвестица, по том и смрт, и то без реакције. Ис.то то бива, кад когод од остраг баци какво платно или канап коме око врата иа га изненада добро тргне. Одбрана, викање, или дерање скоро је немогуће; смрт долази с великом брзином, неостављајући за собом никаква трага, до оне пруге око врата које конопац оставља. Обесили се, дакле, такова