Policijski glasnik

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

В^ОЈ

ЂОКЛ АНЂЕЛКОВИТ, ФалоиФикатор и лопов. Физиономија и сувише маркирана. По лицу му се осуле неке црне пегице као зрнца од барута. Стар је 45 година. Био је неко време терзија, па онда удари у трговину пиљарску. Тај посао радио је неко време са великом пасијом, Ј е Р Ј е У н>ему налазио највише »шанса« засвоје недозвољене операције. Преварити сељака, оглобити сељанку, »уашити® на кантару, то је за љега била најмања ствар. Иије један иут било, да је 100 ока ораја измерио на своме кантару и нашао 58 са — дарол1. Заклињао се, да му је кантар ирав и да је од власти жигосан. Показивао је чак и неке рупе, за које вели да је — државни жиг. Наравно, да је сељак пред таквим државним аргументима морао ћутати. Тако је то ншло увек. Где је само могао, ту је ио нешто придигао. Но на томе се није зауставио. Његов дух тежио је нечим вишим; нечим, где би могао свој неваљали таленат јаче да развије. И иочео га развијати прво са ФалсиФикатом а после са опасном крађом. За ФалсиФикат осуђен је 1892.год. а за крађу ове године, и то на 4 године затвора. Он се сада налази на издржаљу казне у пожаревачком казненом заводу. Његова спољашност иоказује тиху и мирну нарав, али је у ствари подмукао и готов да учиии преступ у свако доба, само кад му се за то прилика појави. Слику му доносимо у цели, да је читаоци имају пред очима, јер се може лако појавити на каквом крају Србије, и одпочети свој стари занат: крађу, превару и ФалсиФицирање јавних исправа.

упражњавао свој иосао, док му једног дана нпје освануо »црни петак". На дан 20. октобра тек. год. куиио је иоследњих нет пари иилпћа од Милице Коцићке сељанке из Врчина. Милица је била што но веле „ фифик " жена. Преварена већ толико пута, извеџбала се толико, да је могла разликовати шга је добар а шта лажан новац. Кад је већ примила новце и Ракоњац са пилићима пошао да иде, она нада вику. Док си оком тренуо жандарм је био ту, и Ракоњца ухватио. — Сад је Петар у добрим рукама и премишља о варљивој својој судбини. Ништа му вели није жалије, но што не дочека ове нове динаре. Њих би он тек добро правио и протурао. Али ако није он могао, могао је други један братац, чију ћемо слику донети у једном од идућих бројева.

ИЗ 0ТРАН0Г ОБЕТА

ПЕТАР РАКОЊАЦ мајстор лажних динара. Име му је доста познато још из доба хајдуковања, зашта је био осуђен на 12 година робије. Али како код нас има честих иомпловања, он је само нешто од ове казне издржао и настанио се у Београду. Ту је продужио свој стари занат али само на модернији начин. Он је привидно радио пиљарску радњу, али му је главно занимање било: прављење лажпих новаца — динара. Годинама је он то упражњавао и није се могао ухватити. Врло се вешто чувао. Није он ишао мењачу или ком другом чаршинлији јер је знао да ће ту бити ухваћен. Своје операције вршио је он на друму смедеревском, а ван трошаринског реона. Ту је пресрећао сељаке а нарочито сел>анке. Куповао је пилиће, кокошке, ћурке и све што нађе. Али, ако је куиио штогод за 100 динара, протурио је 50 лажних. Тако је он редовно

Необична крађа. — Свет као свет. У њему се догађају многа чуда и покори. Ал' да ће бити теле поштовани.... Но, да причамо. У Чаколу, ником селу у Аустрији, беша се разнео глас : да се ђаво (буди Бог с нама) јавља ноћу у подобију телета. Тако метаморФозиран враг чуда чини по селу. Носи што дочепа, а њеГови су нокти оштри, а шапе дугачке. Еле, једне ноћи, у некој кући, остала сама жена са дететом. Муж јој отишао у варош по неком хитном послу. То беше газдинска кућа. Ноћ је била мрачна, да човек, што оио веле, није видео прста пред очима. Могло је бити около пола ноћи. Шена је мирно спавала до колевке свога детета. У један пут врата се на кући иставише и у собу уђе нека — саблазан. Поче полако мекати. Жена се трже. Напреже у мраку очи да што боље види. И зајиста виде — теле. Бага право, истинско — теле. Мсчи и њушка око колевке. Жена премрла од страха. Најзад теле поче говорити : ја сам ђаво ! Дај ми све паре што имаш у кући. Жеиа посрћући од страха мету руку под јастук и извади један мали свежањ аустријских банака. »Ево, муцала је у страху. Овде има 200 Форината. Узми!«... Још, промрмља теле. — Немам, вели сирота жеиа, а од страха зној је сву облио. — Имаш, знам ја, мумла теле. Ако недаш, сад ћу ти дете... И ова напаст пође четвороношке колевци да дочепа дете. — Не дирај, врпсну жена. Кажем ти да немам а бих ти све дала. Ено, на тавану сува меса и сланине ! Узми све... све... И то је добро, промрмори теле па се крену на врата. Затим се осврте. Где је свећа?... У кујни на столу... А палидрвца ? Тамо... Добро... Саблазна ова изађе полако на врата. У кујни упали свећу па се успе на таван... Жена дрхће од страха и несвесно пригрлила чедо у колевци. Баш у то доба појави се месна жандармска патрола са оближње ностаје. Паде јој у очи светлост на тавану. Слутише жандарми да ту мора бити нечега необичног. У1,оше у кућу. Један од њих укреса воштану свећицу. Жена видећи војнике, помисли, да су то помоћници ђаволови, па викну: гата ћете овде ? Вага је друг на тавану ! Идите! Даће вам све!... Жандарми сад тек видегае да је ту неки вражији посао, па пођоше полако на таван. Она саблазан враћаше се са свећом у руци. Жандарми је склепташе и онако у „костиму" спроведоше је у општински суд. Док се то тако догађаше, један од жандарма похита, да о томе извести ноштованог господина кмета. Кметица рече: да кмет није код куће, иа и она иолете у општинску судницу, да се увери, где се то зпбавио толико њен слатки муж, „глава целога села«. У мрачноме дворишту мечаше теле. Упалише брзо свеће. Жандармп здераше са оног чудовишта кожу и — гле чуда! То беше човек! Кметица цикну па полети оној згуреној Фигури. „То је мој муж! с< отиште се са њених усана. И, одиста, то беше главом сам поштовани месни — кмет. Разуме се, да су кмета под јаком стражом спровели до прве полицијске постаје. Шта је даље било, може се видети из дотичних судских акта. Главно је овде, да се кмет, имајући на уму предрасуде својих сељана, користио њиховом празноверицом и учинио оно, што је силом свога положаја требао да спречава. Хвала Богу, код нас бар кмет није никада био — теле.