Policijski glasnik

БРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

143

Јован Томић, контролор државне трошарине, овд. доставио је Управн да му је син Јевта 19,-пр. м. отумарао незнано куд и још се није вратио. Јевта има 14 год., раста је средшег ; мало погурен; косе црне; очију црних ; обрва више смеђих; лица жута, дугуљаста; на палцу леве руке познаје му се да је био порезан. На њему је менчиков-капут сувише дуг, боје жућкасте, мали капут и панталоне црне, дуго и широко обадвоје, на ногама шабачки опанци с црним капнама и на глави нова зеленкаста шубара. Може се и по говору потзнати. Босанац је. Био је ученик III разреда гимназије а за време Ферија учио је тишлерски и шлосерски занат. — Нађеног треба упутити Управи гр. Беогр. с позивом на Бр. 25774.

Јован син Лл ке Стојковића, из Јагодине по занату калФа кројачки, извршио је опасну крађу па побегао. Сазнаје се да је око 24. пр. м. био у Крагујевцу и да намерава одатле отићп у Д. Милановац, одакле би лакше могао прећи у Румунију где је и раније био. Он је висок, сувоњав, у лицу смеђ, очи илаве, без браде и бркова, стар до 29 године; зуба ретки и због тога кад говори шушти. — Јована нронађеног треба упутити Начелнику среза беличког с позивом на бр. 18.001 или Управи града Београда на бр. 25.580. Љубоашр Станић, из Ребеље среза подгорског окр. ваљевског редов I батаљ. краља Карола I. боловао је у Београдској војној болници, па је побегео ноћу између 24. и 25. пр. месеца у оделу болничарском. Однео је : 1 капу, 1 оковратник, 1 мундир, 1 панталоне плаве, 1 тесак белгиски, I опасач и 1 цокуле. Он је омален, црномањаст, бркова нема; на левој нози има ране. Без других је знакова. Чеслаус Кијековски, шеФ оделења краковског осигуравајућег друштва, 50 година стар, више него средњег раста, плаве косе и бркова, руменкасте здраве боје лмца, плавих очију: снажна тела, импозантне учтивости. Отмено одевен. Тражи се, због преваре и проневерења суме од прилике 100.000 Форината. Дознало се да се налази у неком крају Бвропе ну у непознатом месту. — Треба обратити пажњу на странце па ко овога пронађе да јави Управи града Београда, с позивом на бр. 25.366. Стан Јован Петруца, тежак из Дубоана, који је окривљен за извршену опасну крађу, побегао је из затвора општине дубочанске, среза крајинског, округа крајинског. Он је стаса средњег, стар 38 година, плав, сувоњав, бркова малих, без браде, од одела има на себи беле старе чакшпре, црни гуњ, црну шубару влашку. Зна говорити влашки и српски. — Тражи се депешом Начелства округа крајинског бр. 10,715 тек, године ц Управе града Београда бр. 25.607.

МАКС ХЕРЦОГ

ТЕОФИЛО КДЕМЕНЦ — ИГЊАТИЈЕВИЋ — ПРИЗИЛЕНСКИ (МАГРАДА 12.000 ДИИАРА У" З.ЛАТУ).

II код нас има — проневерења. И наши казамати нису без својих државних — пацова. Али, што су вешти и одважни лопови на западу, то је нешто нечувено. Они рачунају на милионе. Пред њиховим очима простире се Колумбија (Америка) са својим новим светом; са својим гризетама, позориштима, тркама и т. д. Мисле, кад се дочепају тога новог света, да ће онда живети без бриге и уживати туђу замуку. Од такових идеалиста за новим светом, јамачно је и овај Клеменцо. Дајетако, утврђује је Факт, што је, као касир старатељског племићског суда у Нетрограду предигао из касе 147.000 рубаља у вредећим папирима. Тај новац, рачунећи у злату, представља округлу суму од пола милијуна. Тако огромну суму могао је проневерити само човек неваљао и огрезнут у пороку. [Страсти за уживањем и променама, нагнале су овога човека од иоверења, да упропасти ред људи, који су му поверили можда целу своју имовину. ТеоФило је стар од прилике 58 година. Средњег раста; кратко ошишане косе; седих бркова и браде. ШеФ петроградске полиције наредио је потеру за њим, и ономе који га прокаже или ухвати обећава 4.000 рубаља (12.000 динара у злату) у име награде. Добра зарада за наше полицаје а и за остале грађане. По овој слици треба добро мотрити на ово лице, јер може лако бити да је и овамо код нас свратило. Истина, Амсрика је свет, у коме овакви људи траже станка и опстанка. Преко океана они се навозе у земљу, где се тешко долази до њихове историје, ал' опет, није згорег обратити пажњу на овога крадљивца и код нас. Можда је Србију предпоставио — Америци.

Овде се Макс представља у две слике. Обе се битно разликују једна од друге. Јамачно је једна из млађих а друга из старијих година. Но црте на лицу потпуно су исте. Нарочито очи истичу индентичност лица. Макс је рођен у Мађарској. И сам тип представља вам једног од Арпадових потомака. Стар је до 30 година. Не жењен. Био је чнновник при једној мађарској пошти. Лица дугуљаста ; очију граорастих; нос му је мало у лево накривљен : коса му је црна а тако исто има црне, густе бркове. Он је проневерио у својој дужности извесну суму новаца па побегао. За то га мађарска полиција и тражи. Можегалако нанети пут у Србију. Кад већ дође овамо, он ће умети да се протура и да на сваки начин одстрани од себе пажњу полицијских органа. Да неби у томе успео, ево му обе слике, по којима га може сваки познати. Овакви људи, који у својој замљи учине какво злочино дело, обично долазе на Оријент и ту се представљају као: агенти, учитељи језика, предузимачи и т. д. Нема сумње, да је млоги од њих интелигентан и углађен, и да помоћу тога придобијају млоге лаковерне људе за своје крајне смерове. Па како Београд све више и више узима облик европске вароши, то се и оваке индивидуе губе у оној гомили свакодневних путника са стране. Њима није тешко набавити пасош на туђе име, па с њиме прећи овамо. За то је од преке потребе изнети слике такових лица, по којима се могу лако познати. То ми ево и чинимо. Даље је дужност надлежних власти, да пазе на оваке »тице-луталице® које долећу амо да запливају у нове злочине.