Policijski glasnik

54

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

У П У 0 Т В 0 за суђење грађанских спорова код општинских судова. Врло је важно питање: како се извесни спорови суде и расправљају код наших општинских судова. Нема сумње, да је у првоме реду нужно, да се изцрпе сви докази, који стоје у вези са извеспим спором. Само ће иа тај начин општииски судови одговарати потпуно своме позиву, и неће давати прилике државним судовима, да им касирају пресуде као непотпупе и на закону небсноване. Из основа је ногрешно, што многи општински судови врло површено израђују пресуде и решења по извесним грађанским сиоровима. Пресуда или решење мора бити ћрецизЕШ, опширно, поткрепљено разлозима тако, да му државни суд не може манисати ни са стране Формалности ии са стране законих проииса. Да би се, дакле, могло нидети, како је израђена једиа правилна и потпуно исцрпна ошнтписка пресуда, ми смо добили овај прилог, који саопштавамо нашим читатељима. Пресуда Обрад ШарковиК земљоделац из Р . . . ., 14. јуна пр. годтужио је суду општине р Ристу Атаиаспјевића, 'Онд. Основ тужбе : 156 динара у злату што је примио од њега Риста као аманет, да га употребп на отплату облигације, повериоцу Мил. Михаиловићу трговцу из Београда. Овај му је новац, вели, предао као председнику опшхине р 15. новембра 1883. године, у цели отплате облигационог дуга, што дугује иоменутом Михаиловићу у 26 дук. цес. са 12°/ 0 интерес:!, рачунећи од 26. октомбра исте годппе па до коначне исплате. Риста, вели, пије тај новац предао повериоцу већ га при себи задржао. За то га тужи. Тужбу своју оснива поднетом у препису облигацијом, из које се види, да нигде није одбијена баш та сума у 156 динара, што је предао Ристи на име отплате горњега дуга своме повериоцу. За јачи доказ свога потраживања поднео је овоме суду и извешће првост. суда подунавског од 12. Фебруара 1893. године Бр. 1594 по коме је тужилац Обрад позван, да изравна свога повериоца Михаиловића у 204 дин. са интересом. Дакле, по томе извешћу тражено је мање 108. дннара, но што је првобитни дуг био. Дал^е је Обрад тражио, да се тужени Риста осуди, да му плати, поред главних 156. дипара у злату, још на ту суму 12% интереса годишње, иочев од 15. новембра 1883. године — дакле дана предатог му овог аманета ■— па до коначне исплате; да му накпади и све трошкове у 19 - 28 динара, учињене око овога спора. — Тужени Риста, у одговору и одбрани својом под 13. јуном пр. године, признао је пред судом општине р : да је овај новац у 156дииара доиста иримио од тужиоца Обрада, оног истог дана, о коме Обрад и вели, дакле, 15. новембра 1883. год. и да му је иа ту суму и признаницу издао, која је датирана нод 7. мартом 1893. год. То је, вели, учинио за то, да би га по томе био осигурао, те да га неби поново за ту суму повериоц Михаиловић теретио. Даље је тужени Риста и то изјавио : да је ових 156 динара истога дана нредао повериоцу Михаиловићу без квите, и ирема томе нема доказа., али тај свој исказ може и заклетвом потврдити. Из акта овога спора види се: да га је три пута судио суд општине р , и сва три пута осуђивао Ристу, да плати тужиоцу Обраду 156 динара у злату са 1 2% гштереса од 15. новембра 1883. до коначне исплате а тако исто и остале трошкове. По првостепени суд подупавски све три ове пресуде поништио је из узрока, што су неправедно изречене, па је на иослетку 13. маја тек. год. под Бр. 5610 а па основу § 17. под 6 грађ. суд. поступка решио и наредио, да овај спор пресуди суд општине ж ..... . — На основу горњег наређења ирвост. суда, овај је суд одредио данас рочиште: ценио поднете доказе и пажљиво целу ствар проучио, па је нашао, да је суд општине р из основа погрешио п погрешно схв.атио оно, што је од пресудног значаја по правилио пресуђење овога спора. За своје побуде, суд овај има ове Разлоге: 1). Што је заиста тужиоц Обрад, 15. новембра 1883. год. дао 156 динара у злату туженоме Ристи да их овај преда његовоме иовериоцу Михаиловићу, у отплату облигационог дуга, по облигацији датираној 20. јануара 1883. годнне што му овај то II не нориче. Али се на полеђини облигације види, да је оног истог дана — дакле 15. новембра 1883. године — прим-

љепо у отилату овога дуга 108 дин или 9 дук. цес. као што је то иотврдио код овога суда и сведок Милић Величковић; 2). Што се код Ристе пе види никаква хрђава намера, јер да је тако; он неби признао ово примање од тужиоца Обрада, нити би му за сигурност његову после читавих 10 год. издао и уверење, да је он заиста примио од њега ових 156 динара у злату, да их нреда иовериоцу му Михаиловићу, већ бп му то све одрекао, као да није ни било; 3). Што тужилац Обрад није тражио исправку овога, док је још његов иоверплац Михаиловић био у животу, већ то чинп млого доцније, кад је исти умро; 4). Што је 15. иовембра 1883. године одбијено по истој облигацији 9 дук. цес. а тог истог дана Обрад је дао Ристи 156 динара, да их преда његовоме повериоцу. Дакле то је тај исти новац. А што тужилац Оорад вели, да је он тнх 9 д. ц. предао своме повериоцу, који га је са том сумом но облигацији и одужио, то овај суд томе исказу његовом не може да поклони вере за то, што, да је он ових 9 дук. цес. заиста предао своме повериоцу Михаиловићу, он би му тада предао и оних 13 дук. цес. које му је преко туженога Ристе послао, пошто је то једног истог дана било, а неби но другоме слао. Из овога се јасно. види, да нису могли обојица једног нстог дана опај новац иредати ; и 5). Што тужилац Обрад и сам признаје, да нема цризнанице на оних 9 дук. цес. за које вели, да их је нредао пстога дана своме повериоцу Михаиловићу, када је п по тужепом Ристи послао 13 дук. цес. — дакле, овде је само разлика за 48 динара, што суд сматра, да је и овај новац поверилац Обрадов пок. Ммхаиловић примио, и употребио га на име интереса унапредак. Узимајући све ово у обзир, суд ово-општински на оспову поднетнх доказа и § 6. гра1). суд. поступка. Пресуђује : Да се Обрад Жарковић, земљоделац из Р . . . . одбије од свога траж.ења но овоме спору, и да отрпи све до сад учнњепе трошкове, а Риста да плати овоме суду Р50 дин. за нресуду и напирну таксу с тога, што је овај суд и судио овај спор по његовом потраживању. Обрад пак, нека се за ову разлику у 48 динара обратп надлеагноме суду противу масе пок. Миханловића и у заштиту нека нозове Ристу Атапасијевића из Р . . . , иреко кога је предао своме повериоцу овај новац — ако ее успеху нада. —• Тако иресуђено у суду општипе ж на дан 13. јула 1895. годипе, Бр. 716. у Ж Судили: Председник суда, Нисар, (М. II.) Милош Ристи}.. Марко Гавриловић. Чданови : Сиаса БлагојевиЦ Јоксим 11аитоки]|. Саопштена нам је ог.а. пресуда данас 13. јула 1895. године. Обрад Марковић, Риста Атанасијеви?.. Ова је пресуда, решењем првостепеног суда подунавског од 29. маја 1896. године Бр. 9944. као на закопу оспована—■ одобрена. Ми смо ову пресуду донели само за то, да она послужп као образац невичним општинским иисарима. Стараћемо се, да и у будуће доносимо разна правилна решен.а и пресуде општ. судова, те да тиме изазовемо једпообразност у вршен.у оваких радова. ГРИЖА САВЕСТИ (Хримин а*л ан догабај). Близу вароши А : — нема добри четврт сата — лежи мало сеоце В Ту је чувена воденица господара II. Ово, што ћемо сада испричати, догодило се доста давно. Тек, ако у В по који седи старац уме да. вам исприча пешто из овога догађаја .... Павле, момак млинарски, једиог вечера враћао се из А. у В. Беше позиа јесен. Точкови упадаху дубоко у блато. Павле гоњаше своја два коњића, само да изађе горе па онај гребен,