Policijski glasnik

ВРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

оклен се спушта носле право у село, преко мале, дрвене ћупрнје... У једап мах коњи стадоше н нечеше узверено Кулити уши и трести гриву.. Павле се подшке на своме седишту. Преко од себе, у једноме јендеку са деспе стране, према јасној месечини, спази он неког старца. Старац дрхташе од хладноће. То се могло опазити по оном испрекиданом гласу, којим је молио момка да га мете у кола и одвезе у село. Старац беше болан. Сажаљива срца, Павле подиже старца у кола, ошину коње и одјури у воденицу.... Ту је своме надзорнику воденице, Станку, испричао: како је болног старца нашао на друму и у воденицу га довезао. Беше скоро пола ноћи. У воденици не беше места да се старац смести. Ал добри.надзорник није га хтео оставити без помоћи. Имао је стару домаћицу Катарину, која ту већ неколико година управљаше економијом. Њој се он обрати. Куцну полако на њена врата. — Газдарице. — Чујем — одазва се глас изнутра. — Имате ли мало месташца, да за ноћас сместим једног болеспог старца? Код вас је тоило, па Ке сиротану годити топла соба. — Мемам — одговори рапав глас издутра. — Ама, нека га бар на дивану код вас. Севап је. Хришћапи смо... Ко зна, шта п нас чека у нашем животу. То поможе. Врата се отворише, н на њима се указа Катарина. — Дајте га овамо.... Наместићемо га на диван. Они унесоше старца у собу па одоше. Опа гледаше нетремнце у бледо лице његово. То беше као нека сен са онога света.,.. Руке омлитавиле а очп склонЛЈвне. Лежао је тарина задрхта.

Гвозден Видојеви-ћ.

Ђорђе Папи-ћ. (впди опио о њима на следећој, 6-тој на дивану непомичан, као какав кип.... КаБеше јој нешто хладно око срца, јер је, ето, у соби остала сама са издишућим старцем. Узе грчевито лампу п изађе у кујну. Окреташе се по њој несвесно, па за тим се опет врати у собу. Полако отвори врата. Неки мемљив и хладан ваздух пређе јој преко чела. Она укоченим погледом посматраше оно место, на коме је старац лежао. Грчевито стиште лампу у рукама... Старац још непомичан лежаше на дивану. Катарина поче целим телом дрхтати. Хтеде викати за помоћ, ал се брзо прибра. Полако приђе дивану и посматраше бледо лнце старчево. — Да'ли још дише? — гфошапта тихо. Не, дахје стао. Преко чела лебди хладна смрт... Он је мртав !... И њене руке почеше пипати груди старчеве. Трже се. Под својим рукама осети неки тврд нредмет. Застаде за један тренутак. Ал опет, у њој се пробуди жеља и радозналост. Приђе старцу и дрхћућим рукама поче му одкопчавати горњу хаљину... Брзо дохвати из шпага новчаник, који беше од обичне коже. Осети под прстима новац... Обузе је страх ал уједно и жеља — за богаством. — Новаца, пуно иоваца, говорила је Катарина, гледајући у злато. Ово је сад све моје! Њему више п ие треба!... Брзо закопча старцу горњу хаљину, узе лампу и појури напоље. Врата за собом затвори па се крепу у кујну. Беше опет сама. У воденици све иоспало, само се чује жубор воде, која

јазом иротиче... Новчаник занрета у иепео на огњишту. 8а тим се врати опет у собу п леже у постељу. Беше пеобичпо узбуђена. У собп мрак. Према њој па дивану лежи старац блед, непомичан. Катарина готово очајаваше. — Да ли да вратим новац? мислила је. И као да је чула из небуха неки тајанствени глас: врати, врати!... Скочила је са постеље... Као бесом гоњена одјури опет у кујну. Ту је села поред огњишта, Заронила главу међ' руке и у страшним душевним боловима дочекала је зору. Рано још изјутра дође срески капетан са лекаром. Надзорник воденице известио је власт о свему. Лекар поче прегледати леш. Катарина стајаше непомична код прозора. — Био је тм>ус, рече лекар. Сва знаци ноказују да је од тога умро. За тим откопча капут мртвога старца. Хтео је да се увери, е да ли при њему има каквих сииса или докумената. II доиста, лекар нађе у постави поцепаног џепа једну књижицу, која прн « претресу испаде на под. Ова књижица имађаше само неколико листића и беше веома прљава од силне употребе. Исљедник узе књижицу и поче је пажљиво прелиставатп. На један мах његов поглед задржа се озбил.но на мртвоме старцу и његовом похабаном оделу. Оп климну главом и окренувши се лекару рече: — Шта велите ви на ово, господине докторе? — Овај сиромашак има при себи четири хиљаде дипара«. — То пије могуће! одговорп лекар неповерљиво. — Јесте, јесте, цела је истина. Ево, овде је то забележио. Извесно, да је био цицнја. Изгледа, као просијак, а овамо има грдаи повац ирикривен испод његових траља! Лекар завири у књижицу, и до-

Владимир МирновиЂ. страии под насловом (( Пз Хајдучије".) иста нађе у њој читав низ циљара и то веће и мање: нека дата, поједине рачуне и најзад срачунату суму од четири хиљаде динара са напоменом: да је то његова уштеда. —• Чудновато ! рече лекар. А кад су по томе хаљине умрлога претресли, не иађоше од новаца ни трага ии гласа. — Онда сам ја будала! рече исљедник разочаран. За овим позваше све сведоке јучерањег догађаја и узеиге их на испит. На све стране се трагало за несталим новцем али све беше узалуд. Нико не умеде ствар да расветли и објасни; јер нико ништа не знађаше о томе шта да. каже. Обратише се тада старој настојници Катарини, која услед неспавања у прошлој ноћи и иретрпљенога страха, изгледаше збуњена и бледа. Али и она не хте нпшта да објасии. Умела је да се савлада и присебност своју задржи. И тако остаде отпочета истрага и саслушање безуспешно. Сви се вратишс поново лешу. Кроз полуотвореиа врата, гураху се многи радозналци да у ода,ју уђу. Мртвац лежаше на дивану, укочен као да се смрзао. Жуто му лице са седом брадом и отвореним очима изгледаШе ужаспо и одвратно. Међу радозналима беше Катарина. Она је бленула у лице мртвачево. Помишљала је на прогалу страховиту ноћ. — Хтеде да изађе из собе. Још један поглед баци на старца... Но шта сад ово би ?... Изгледаше сва потресена. Оиа пребледе п поче дрхтати а за тим очајно узвикну : — То је мој муж! (свришће ск).