Policijski glasnik

56

ИЗ ХАЈДУЧИЈЕ,

казпимо дело. Наши чптаоцп сети}|0 се, како је у последње време било учестано нротурање лажног новца. У Београду се бегае. образовала читава дружииа за — протурање лажног новца. Овај су новац израђивали : Светозар Атанацковић-Крстић, Павле Ракоњац (чије смо слике донели у бр. нашега листа од пр. год.) и овај Лука. Радили су веома обазриво и смотрено и полиција имала је муке док је ухватила Ракоњца н Крстића. Лука пак, као стари н препредени лисац, који је већ два пута био осуђиван на робију због прављења лажпога новца, пзвукао се овога пута. Оп је брзо н вешто посакривао и уништио све трагове овога дела, а без тога се нншта ппје могло протнву њега ни предузиматп. Но пошто је бно сумњив, а сем тога није имао никаквога занимања, то је пресудом кварта иалилулског у Децембру месецу пр. године осуђен на 10 дана затвора п прогонсгво у унутрашњост Србије. — Лука је родом из Херцеговмне, ал одавна живи у Србији. Ж1ењен је. Обично се издаје за пнљара. Ј'ме да прича о свему, гато се на тај посао односи. — »Што ја, вели, купнм, то мора донетн ћара. Нпкада се нисам преварио. Моје око што „ошацује« — то се прода к'о алва...« Тако прича, ал у својој душн мислп са свим друкчпје... Он се сада налази пегде у Србнји. Слику му доноснма да скренемо пажњу властима на н.ега да небп продулспо опет свој опакн. „занат". Вдадимир Здравковик. Зликовци се деле на две групе, на мање и више опасне. Овај Владимпр долази у другу групу, јер се сматра као најопаснијн к])адљивац. Нема му више од 24 године, а већ је дотерао до 20 годнпа робије. Дакле, кад би свих 20 годипа робије издржао, било би му44 године, управо иериод времена за озбпљан какав рад... Ал' оп ће остати овакав -т- какав је. То показују сви зиаци на њему. Да изнесемо у кратко његова дела. — Јула месеца 1890. год. овај је Владимир пресудом ћупријског првостеп. суда осуђен је на 15 година робије због вигае опасних крађа... Ио Јуна месеца прогале годнне, Владимир уграби прилику п побегне са робије. Њега није повукло срце за слободом за то, да где год, у каквоме скривеноме куту одпочне радити какав частан п поштен носао. Не, он је хтео да настави опо, што је пре робије био отпочео. Спреман на све, он је већ 7. Јуна извршио опасну крађу Гвоздену Николпћу кафеџији овд. Ухваћен по томе, он је дело одмах признао... Зна већ да се признање узима као олакшавна околност. Кад је ово дело бнло потпуно ислеђено, предат је на суђење првостеп. суду за град Београд. Поротном пресудом овога суда, која је пзречена у Новембру месецу пр. год. осу^енје на 20 год. робије у тешком окову, и спроведеи је у београдску твр1,аву на нздржање осуде. — Владимир је родом из Вел. Плане. Малог је раста ; сувоњав и црн у опште. На овоме месту зго-

- • . •

Ђорђе Шиић, нз Пријевора, осу^еп је за јатаковање хајдуцима: Бркићу и др., на 20 година робнје. Гвозден, ВидојевиИ, из Тпјап.а, стар 25 година, осуђен за. јатаковање хајдуцима на 20 година робнје. Владимир МирковиН. из Шеврљуга, стар 30 година. Овај Владимир осуђен је на смрт, као саучесник хајдучки, али јо пре извршења пресуде пресвнснуо у затвору.

ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА.

Коста НоваковиК. Лик му показује: џокеј, каквог енглеског лорда. II да му нешто навуку Фину »ливреју", могао би слободно причати, да је неког сер Брича возио на трку у „Јелисејско поље«. Такав нзгледа овај Коста, док међу тим, он је прост сељак, родом из села Самајла среза жичког. Умео је врло вегато да се користн својом снољашногићу. Па је још и мало модерније дотерао: пустио браду са обе стране а подбрадак брија, те тако има мале „бакембарде"... Нико неби мислио, да је то тии једнога сељака, једног најобпчнијег сеоског левенте... Под тако срећном а мало п углађеном спољашношћу, он се увлачио у поједине куће као: собар , послуж,итељ," па чак п »бе'динтер®... Уме писатп па то га је још вигае истицало код иојединих лица. Сад је тек у 23—24 години. Бпо је једном осуђпван пресудом чачанског суда на 10 годнпа робије због разбојништва. То је било 1891. год. Од те казне издржао је само 3 годипе. Пада у очп, да је ово разбојништво извршио у месту свога ро!)ења. Тиме је хтео зар да удари први темељ својим џеваљалим делима. Са ове осуде пуштен је 1894. год. За тим јс као слуга служио по разним београдским кућама. Ал 4. Новембра 1897. год. у друштву са Василије.м Петровићем »Врбавцем«, извршио је опасну крађу Катарини Величковпћ, куварпцн код »Пауна«... 11 код лопова пма личног нолфтвовања, нма »племенитог« другарства. То нам сведочн баш овај дога1 ; ај. II ако је Коста са Васнлијем извршпо ову крађу, опет је Василије само за себе ово дело признао, а није нпкако хтео одатп свога верног друга — Косту. С тога је Василнје сам п осуђен на 20 година робије а Коста пугатен из педостатка доказа. Но »ђаво је опет по своје Дошао«, вели једна наша изрека. Па тако је било и са Костом. Није прошло ни неколнко дана, Коста је покрао г. Драгутина Стевановића чиновника Пародне Банке, код кога је служио. Однео му хаљине. За ову крађу, сад се Коста налази под ислеђењем и у притвору. Сликаи је, да му лик буде свакоме на видику. Није згорег, да га добро запамте извесна београдска господа, а и други ио унутрагањости, јер им може закуцати на врата ради службе, па после да их опљачка. »Спољашпост често вара?, то треба имати на уму... Лука Јовановић — „Чедебија". 1 1а оваме Луки може згодно да се примени она пословица: »само ће га мотнка излечити«. И није друкчпје. Од ране своје младостн одао се он на неваљала дела. Зашав дубл.е у године, он се ие само није одвикао од тпх својих злих дела, ио је још јаче развпјао радњу своју на остварењу својих мисли и планова. Гледајте га само. Има му сада 57 год., па је још свеж и јунак — да извршп које