Policijski glasnik

78

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

. који изрично вели, да се по исправама обележеним у § 187. и 191. грађ. судског ноступка кратко суди, где се н тужени не саслушава. (§ 450. истог закона). Сад ћемо навести један нример како се врши цео овај посао најкраћим и најбржим путем : Рађено у Суду општине С 15. јануара 1896. г. у С Јанко Секулић, из, П преста овом суду па изјави: По овој приложеној својеручпој облигацији, дугује ми Јован Иванић из Л... 180 динара главног дуга са 12% год. интереса, почев од 15. Фебруара 1891. год. Па како је овој облигацији рок нротекао још 1. јануара 1893. год., а дулсник неће на више мојих потраживања овај дуг да плати, то тужим томе суду Јована и тражим да га суд осуди, да ми плати како главницу у 180 дин. са 12% год. интереса ночев од 15. Фебруара 1891. год. до коначне исплате, тако исто да ми накнади у име трошка и дангубе 15 динара као и положену таксу. Имаш ли уверење да си ово потраживање пријавио порескоме одбору ? Имам и донећу исто до 20. јануара ове године. Ако дотле не донесем нека суд сматра као да га и немам. -Ј- Јанко Секулић подписао га М. Гавриловић. Оверава (М. П.) Председник Ф. Лавловић о. р. Пресуда: Поднетом својеручном облигацијом дужника Јована Иванића § 187. и 191. грађ. суд. поступка, тужиоц Јанко подпуно је доказао своју тражбину у 180 динара. С тога суд општине С... као надлежан за нресуђење овога спора, а на основу § 6. и тачке 1. § 7. грађ. суд. поступка с погледом још и на § 449. истог поступка кратким путем Пресуђује : Да тужени Јован Иванић из Л..... плати свом повериоцу Јанку Секулићу из П 180 динара главног дуга ; да му надокнади 6-80 дин. положене таксе и 10 динара у име трошка и дангубе. А од потраживања интереса да се тужиоц одбије, пошто није у остављеном року доказао, да је новац дат под интерес, пријавио порескоме одбору, чл. 80. закона о непосредиој иорези. Тако пресуђено у суду општине. С;..... 21—1—1896. год. Вр. 221. у С Судили: Председиик, Писар, (М. II.) Ф. Павловић с. р. Ми[>ко Гав]>илошг1, Чланови : Ж. Кецић с. р. Ср. Живанчевић с. р. ^ | 0 УСИН0ВЉЕЊУ,* По нашем грађанском закону, могу грађанин и грађанка, да изврше уговор о усиновљењу. Усињени има сва права, која има л рођено дете оних, који га усињују, само ако је тај уговор извршен онакб, како то налажу прописи §§ 137., 140., 141., 142. и 145. грађ. закона. За усиновљење у потпуном смислу те речи, са свима правима, тражи се, да посинак и ноћерка, морају бити барем 15 година млађи од свога поочима п помајке. — § 14.0. грађ, зак. Малољетно дете не може ступити у погодбе за усиновд>ење, а тако ни пунољетно, док претходно своју жељу не изјави својим родитељима. Ако то они не допусте, долази одобрење судско. — § 141. грађ, законика. * На модбу једног општинског писара из унутрашњости и с уога, што усиновљење код нас није рртко, дон .осимо ове Формуде са објаснењем законским.

Усиновљење у задрузи мора имати пристанак задруге, т. ј. етарешипе и осталих законских учасника у кућанским правима. Непристанак задругара на овај чин, подлежи решавању прв. суда, а непристаиак после судског решења, даје право на иступ из задруге са својим делом. — § 142. грађ. закона. Када се сврше све иревентивне мере о усиновљењу, и када се дође до споразума, да би се приступило законој процедури, која ће овом уговору, дати силу и важност, онда наступа законска Формалност, која има да се и.зврши у томе: да се напише угов.ор, и да се исти код власти доведе у исправно и вредеће стање, ирема горе наведеним законским прописима. Ради једнообразности у поступању код оптитин. власти, које су на првом месту позвапе, да поступају у овим пословима, ми ћемо на овоме месту да изнесемо Формуларе, какви морају да буду, па да уговори о уеиновљЉу могу да имају своју силу и закону важност. I. Усиновљење малољетног детета по пристанку родитеља. Уговор о усиновљењу. Закључен између нас долепотписаних на следећн начии: 1. Ја, ПетаЈ) Поповић трговац из Уба и жена моја Марина, узимамо под своје, за иашу кћер, Милицу, кћер Агније, удове Јована Петровића из Новога Сада у Аустрији, но сада овде живеће, са свима правима, која јој припадају по § 137. грађ. закона. Милица је рођена 13. августа 1895. год., и према нашим и њеним годинама, није у искључењу § 140. грађ. закона. • Вере је источно прарославне. Усиновљење је без икаквих услова и изузећа, тако, да ће се наша усвојена кћи — Милица, равнати у свему нашој осталој деци, ако је у будуће будемо имали. Милица ће од дана потврде овог уговора. посити наше пме и презиме и ступити у сва нрава и дужности, као што прописују §'§ 138, и 139. грађ. закоиа. 2. Ја, Агнија, удова Јована Петровића уступам -е- дајем под своје — Петру Поиовићу и жепи му Марини из Уба, моју рођену кћер Милицу, тго мом својевољпом пристанку, а по прописима §§ 137. и 141. грађ. закона и на име мога материнског дара^, дајем мојој кћери Милици 600 динара у сребру. Ова,ј повац њен ће поочим и помајка, како и где за нужно нађу датп на приплод, све до њене удаје, и тада на дану веичања, предати њеном младожењи, са наиоменом, да му је то мираз од праве матере Миличине. 3. Од овога уговора не може ни једна етрана од-устати, без законских узрока. По један овако законски утврђен уговор, биће код угоппрајућих страна. Петар Поповић с. р. трг. из Уба. 1. октобра 1897. г. Марина ж. Петра Пошовића Уб. , из Уба. Агнија уд. Јована Петровића из Веограда, Овај чин усиновљења извршио сам дапас, по правилима наше евете православне вере. у цркви Упској храму X. 2, октобра 1897. г. ^ ц Парох упски Уб. , ' Н. Н. Да су Петар Поповић трг. из Уба, жена му Марина и Агнија, удова Јоваиа Петровића из Београда, које иодписани члан суда општине Упске, лично , познаје, садржипу овог уговора и на њему подписе, за своје признали пред овпм судом, и да је . стављепи иечат црквени и надлежног пароха истинит, суд општине Упске тврди, с тим, да противу овог усиновљења нема ништа, нити стоје какове законске препреке истоме на путу. 'Гакса је за потврду наплаћена. № 785. 4.1 ан суда, 2. октобра 1897. г. онштине упске, Уб. Н. II. Овај и овакав уговор о усиновљењу ; иодлежи . потврђењу и првостепемог суда надлежног округа. ( наставиће се)

КРАЂА ЖЗ 00БЕТЕ, (кривичан догађај). Пре иеколико годипа, у једној отменој кући бе.оградској, догодила се крађа, о којој се доциије, млого по граду говорило. Па како ова крађа не долазц у ред обичних крађа, је]> су побуде далеко друге нрироде, то ћемо овај ■догађај испри-