Policijski glasnik

120

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

10.000 динара, јер ако исти у што краћем времену не добије, имаље ће му морати бити изложено нродаји, а он ће тада савршено материјално пропасти. Ово уверење издаје суд Милану на његов захтев, а према расгшсу г. Министра народне привреде од 12. маја 1893. год. 1Ш 1090 с тим, да је такса у 2 динара наплаћена. Од суда општине града Смедерева 21. Августа '1897. год. № 4581. у Смедереву. Председ. суда: Н. Н. Секретар: (Печат) Одборници: Н. Н. н. II. Н. Н. Н. Н. Уверење. Суд општине бргулске у срезу посаво-тамнавском, окр. подринског, на основу знања и личног уверења, подппсаног часништва општине бргулске, уверава сваку власт: да је Марко Петровић земљоделац из Бргула, ове године претрнео огромиу штету од града, који је на дан 20. јуна ове годипе пао, тако, да му је уиропастио сву ово -годпшњу летину, ливаде, поломио воће, покварио зграде, оставивши га без хране и за своју чељад и за стоку, која му је још неповре^епа остала, услед чега, а да би се одржао и да би своје порушено и упропашћено имање у ред довео, нуждан му је прекоредап зајам у суми од три хиљаде динара, колико му је и штета учињена, која је од стране суда на лицу места нађена и констатована. Ово уверење издаје суд Марку на његов захтев а према распису г. М.инистра нар. привреде од 12. Маја 1893. године 17№ 1690, с тим, да је такса у два динара наплаћена. Од суда оншгине бргулске 1. августа 1897. год. № 534 у Бргулама. Председник суда општине бргулске Писар: Н. Н. Н. Н. Кмет села Бргула: Одборници: (Печат) Н. Н. И. Н. Н. Н. II. Н. Ова уверења морају бити потврђепа полицпском влашћу, •гако, да се тврди општииски печат, подписи часника па и садржина у њему. ( наставићв се).

ЈЕДНА НЕПРАВИЛНА ПРЕСУДА. Дошла нам је до руке овака једна пресуда: — Марко Урошевић из Н. окривљен је, што је 25 марта 189* год. у каФани код »Сокола", говорио, како је власт среза II. неваљала; како су јој све наредбе не законите и т. д. За тим је хулио веру и исмејавао црквене иаше обичаје. И најзад, после свега тога, сео је за сто и картао се на повац. Нрема овоме Марко је учинио три кривице и то : из § 359 тач. 3, § 365 тач. 1 и § 361 крив. закоиа. Дело је сведоцима иотпуно доказано, а и сам је окривљени Марко исто признао — § 34 и 35 полицијске уредбе. Са наведенога, а на основу § 359 тач. 3, § 361 и § 365 крив. закона и закона о таксама, власт среза II. Пресуђује : Да се окрив. Марко за сва ова дела казни са десет дана затвора, о своме трошку, п да за ову пресуду плати 2 динара у таксеним маркама. По § 15 и 16 иолиц. уредбе ова је иресуда одмах извршпа. Саопштити му ову пресуду на потпис и одмах је извршити. 26 марта 189 Начелник орески, у II. Н. Н. Питање: У чему је ова пресуда неправилна, и што јој још оскудева, па да буде пуноважна и па закону основана ? Рок за одговор оставл>амо до 30 априла тек. год. Најправилнији одговор, који, поред законског прописа, буде још и лепо стилизован, без граматичких погрешака, штампаћемо у нашем лнсту.

ДР0КИ РАЗБОЈНИЦИ. Осим књижевности било је разговора и о животу. Водила се доста жива препирка о вину, које су више пили но што су критиковали. Један незахвалник чак је тврдио : да је вино панело штете људском роду, »оно је, може се казати, упропастило толике хиљаде, оно је,.... (< — И сиасло многе становнике ове грешне земље. Од једном наши погледи окренуше се на ту страну. Ко то избаци говорника из такта ? Гле, то је власт, у лицу господина Т1., иначе нашег одличног пријатеља и члана престоничке полиције. — Не могу господо да допустим , да се у овако племенитом друштву, тај најплеменитији напитак куди, у толико пре* што ја знам за један случај, где је чак и Флаша још неиспијена вина добра донела. Ми сви гракнусмо да нам прича, јер је г. II бпо познат као приповедач. — Слушајте само и не прекидајте ме. И он отпоче причу. I. Има томе већ неколико година. Богати новосадскп трговац Стеван II. до^е послом у пашу престогшцу: продао је једно своје имање, које је имао у Београду, и пошто је и кунац био имућан човек, то га позове у боградску задругу, која ће му предати новац за продато имање. Бавећи се у задрузи случајно му се оте поглед на једнога човека, који га халапљивим ногледом посматра и гута очима злато и бапке, које овај од благајника примаше. Колико је у први мах летимпчним погледом опазио, тај човек ппје био млад; лице му је бнло суво, готово опал.ено, пуне браде, а носио се доста оскудно. »Што ли ме овај овако посматра«, помисли трговац, сабирајући новац. „Можда нема да плати отплату па меници, па сад гледећи ово, криво му је што није у његовом џепу <( . Примања новаца подуже је трајало, јер је сума била позамашна. Кад је изашао на поље, носећи иовце са собом, већ су улице биле осветљене. Баш при самом изласку поглед му се сукоби понова са човеком који га мало час онако халапљиво посматра. »Сигурно, какав докоп човек! <( Даље није имао времена ни потребе да о њему размишља. Београд, живот у њему и друге ствари, брзо обратише његову пажњу на другу страну п из Очију му брзо ишчезе онај чудни лик. После свршеиих послова, он одмах похита у хотел »код Круне", гдеје био одсео, да се припреми, како би се могао кренути иа пут ноћашњим брзим возом. Успут прочита иа зиду нрилепљену објаву, -чу иозоришту се тога вечера давала нека нова шаљпва представа. — Врло добро, рече он задовољан самоме себи, само да лепо оставим новце, па ћу онда отићи мало у позориште. И тако уради, затвори новац у свој куферчић, који иредаде гостионичару на чување. После тога се осети потпупо безбрижап и безбедан, те се крену у позориште. Тек при попо.следњем чину сети се да му ваља још исте ноћи путоватп. Да би се, ма и на брзу руку, могао спремити, он похита у свој хотел. Баш иа самом уласку примети опет оне халапљиве и мирне очи, које га данае готово гутаху. Да, ои је, оиај исти суви високи човек изађе му пред очи и нестаде га у помрчини. »Ко је тај- човек и шта тражи он ? Или је то пуки случај да га је и овом приликом видео? <( Но Стеван ни овом приликом не имађаше времеиа да о томе размишља. Могућно да је осим овога бар још тројицу или четворицу њих видео данас неколико пути, али му само нису пали у очи као овај човек. Брзо исплати рачуи, седе у кола и одвезе се на железницу. У памети претураше доживљаје данашњега дана. Још му јс остале четврт сата времена, с тога се позкури да што пре узме карту. Како је имао уза се велику суму новаца, то ради сигурпости при путовању, узе карту прве класе. До Земуна је бно сам у вагоиу. Ту дозва копдуктера и даде му пет Форината. — Ево вам ово, али да ми на другој или трећој штацији одавде донесите једиу или две Флаше добра вииа, а остало задржите за себе.... али вас лепо молим, да не пуштате никога више у овај куне, хоћу да спавам.