Policijski glasnik

ВРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

241

суд да ово рочиште одложи и друго одреди, на које да се позову сведоци на које се позива. Заступник тужиоца рече: изговори туженога не вреде, нити могу имати законог ослонца. Тужени не пориче своју исправу, уговор о закупу, признаје условљену цену, а признаје и дуг за који се тужи. Изговарању да је имање примио неисправно нема места, код јасног и изричног признања у својеручној исправи, да је закупно добро примио у нотпуно исправном стању. Код овакве исправе нема места исниту сведока. Моли суд да овај спор по доказима пресуди и његовом властодавцу даде задовољења, како се неби и даље штетио. в Судски разлози. Одгађању рочишта нема места, пошто се сведоцима неможе побијати важност исправе. Поднетом исправом коју је тужилац за доказ поднео, а и тужени је и пред судом за своју признао, тужилац је потпуно доказао уговор о закупу. Из ове исправе види се да је имање туженом предато у исправном стању, даље да је уговорено плаКање кирије месечно. На данашњем рочишту утврђено је да тужени није одговарао својој обавези, дакле да је неуредан платиша. СЕе ово суд ценећи, а узевши у обзир и имовно стање туженога, који не даје довољио гарантије за тачну наплату кирије, када би се иста и даље гомилама, нашао је, да је тужилац у праву и за то на осиову § 6. и 13. грађ. поступка судског, као надлежан Пресуђује: ч Да се уговор о закупу раскине и да је се тужени дужан из закупног тужиочевог добра иселити до 1. марта ове год. Тужени да плати тужиоцу 120 динара на име кирије за месеце новембар и децембар прошле године и јануар и Фебруар ове године. Да му накнади плаћену таксу у 5 - 20 дииара и на име спорних трошкова четири динара. Пресуда је одмах јавно саопштена парничарима. Од суда општине упске 10. Фебруара 1898. год. С.\» 720. Уб. Председник суда: А. Перић. Судије: Деловођа: М. ЈовановиК А. Арсић. Ст. Павић. N6. Заведи белешку са иресуђењем у иротокол суђењ а. —; ^ ■ м ■— *—*03 ЦРНЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у преводу М. П. Јовановића). 9. ЈЕДНО ПИСМЕ КАО ДЕТЕКТИВ.*) Име: граФица Марзенска са ћерком. Пратња: послуга. Место становања : Ј1. , Задрлсавање: неодређено. Тако је гласила једна пријавна листа између осталих листа важнијих личности, које беху данас допутовале. ГраФица Марзенска — име ми се не чини непознато. Прелистам свој бележник и видех, да се не варам. Пре три године, граФица је у једној врло деликатној породичиој ствари затражила на-

*) У прошдом броју на овом месту, а под натписом: 8. Сардински Врач, погрешно је иа два три места у тексту отштампано : комаре Лучија, у разговору између Лучије и Анете, већ треба да стоји: Комаро Лучијо, као италијанско име жене са српским наставцима петога падежа. За тим, код речи Комаро, где је она први пут поменута, треба да дође под звездицом при дну ово објашњење: Комара је итадијанска реч (Сотаге), која управо значи кума, а по нешв! италијанским крајевима придаје се правом женском имену као неко пријатељско рођакање, и онда ово Номаро Аучијо јесте што и Кума-Јучијо, Већи број примерака никако није ни донео ово објашњење, а мањи, кад је изостављање примећеио, донео је, али опет погрешкама исакаћено. Све је ово испадо погрешно превиђањем од стране коректора, у хитњи. Моле се читаоци, да, према овоме, сами учиие поменуте исправке. Ур,

ших иолициских услуга. Мени је поверено да извидим што треба и то ми беше прилика за веома интересно познаиство са овом, и ако годинама прилично измаклом, ипак још лепом и трезвеном госпођом, реда племићскога. За то ми је и остало врло живо сећање на граФицу Марценску. Изненађено гледах у свој белелшик. Са свцм тако, ту стајаше име Марценска, а нријавна листа беше попуњена са: гроФица Марзенска. Да то нису две различне личности ? Узех схематизам племића. У њему беше забележено само име Марценски; граФовске линије Марзенски не беше ту. Мора бити, дакле, да пријава гостионичарева није тачна, да у овом случају није рађено према строгој иолициској наредби, по којој сами гости хотела имају лично испугшти пријавну листу. Ствар ме интересоваше, за то позовем полициског агента одељења за хотеле, коме беше поверено да пази на хотел X. Како је био час дневних рапората, агенат је био ту. — Из хотела X. пријављена је данас нека граФица Марзенска са ћерком ? — Јесте. Висока госпођа и кћи јој дошли су брзим возом јутрос у седам сати, с једном дворкињом и ливрејисаним слугом. — Ко је испунио пријавну листу. — Сама госпођа. Ја сам се десио баш у портировој соби, кад је гостионичарски момак донео пријавну листу. И рукопис као да је женски. Имао је право. Рукопис је показивао женску, али и неизвежбаиу у писању, руку. Може бити дворкиња је иријаву исиисала? То би могло објаснити и неисправност имена. — Јесте ли ви видели граФицу? — Јесам, ирилично стара дама, ниског стаса, проседеле косе. А, то није граФица Марценски, коју сам ја познао и чији ми лик још јасно стоји пред очима. Она је витка, импозантна стаса, смеђе косе. Ово мора да је, дакле, нека са свим друга личност, нека граФица Марзенска, коју — племићски схематизам не познаје! — Припазите, а да не падне у очи, на ову госиођу и достављајте ми све, што од важности приметите односно ње, заповедих ја полициском агенту и оставих на страну пријавну листу. * * * Сутра дан, пре подне, јави ми се полициски агенат опет на раиорт. — Доносите ли што ново о граФици Марзенској ? — По заповести. ГраФица је овамо дошла, да уреди са удадбом своје кћери Олге за барона ВолФгаига С—бург. — За сина барона Родериха С—бург? — Да, за сина. Име барона С—бург било ми је нознато, али не и његова личност. Ово беше појмљиво. Барон С—бург становаше у планини, у замку, пола дана далеко од наше вароши, одакле годинама није долазио, нити кога тамо примао. За то му је друштво дало име »пустињик«. — А је ли и барон С—бург овде ? —• Наравно, и отац и син. Они су још јуче, праћени неким елегантним господином, по изгледу из туђине, посетили госпођу граФицу и код ње пробавили неколико сати. После подне, доцкаи, господа су ишла нашем првом јувелиру Р., код кога је барон Родерих С—бург изабрао накит, у вредности десет хиљада Форината , за заручницу младу граФицу Марзенску, иаредивши јувелиру, 1 да га данас у подне однесе и преда граФици. ГраФици Марзеиској, чије сам име узалуд тражио у схематизму племића ? Изгледаше ми са свим, да нису чиста посла. — А који је то странац, што је пратио барона С—бурга? — Имена му не могадох дознати, само чух да га барон Родерих С—бург, кад иролажаху поред портирове ложе, зове маркизом. — Добро. Идите опет одмах у хотел X. и не пуштајте из очију графицу Марзенску и послугу јој. Даља упуства очекиваћете тамо. Замолите, узгред, јувелира Р., да се потруди, по једном врло хитном послу, доћи овде к мени. Марценски — Марзенски, баш ме веома занима сличност ових имена, све о томе мислим. Још једном иретурих снисак племићских имена, али ресултат опет негативан. ГраФица Марценска доиста је имала кћер Олгу, али је више од године дана