Policijski glasnik
316
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 41
казни жену за грех, како да је осуди за обмануту највишу срећу у лшвоту. Ми смо сви мислили, да ће ствар бити заборављена, јер он жени не говораше никад ништа, нити је икад за шта корео и ако му је толико пута долазило у памет: да је зграби за косе, да јој иљуне у лице и каже: »ђубре!«, ипак је све мирно текло, док најпосле смрт није показала у чему се састојала његова казна и освета. Као што видите, кривац је знао за своју кривицу, а знао је и судија њен, али они су се избегавали да се грех и казна за живота његова не сусретну. Негда весела кућа поста поново као нека гробиица: отац је гледао своје дућанске послове, мати се занимала дететом, али је и сама стрепила од погледа његова. Дан за даном-, а година за годином. Знате, госпсдине, какоје: где нема радости, макар милиони били у кући, све је мртво. Ето, нраво да вам кажем, не жалим никад што нисам онако богат, као он што је био; требали сте видети само : тамо, иза свилених завеса и ако је раскош и сјај, осећа се несрећа, осећа се сиротиња. Потајна је болест иостунно и лагано јела и убијала несрећнога оца и он је венуо, док, најпосле, не дође час да каже збогом овом животу и свету. Требали сте бити тада у кући као што сам ја био, па да ^ам се срце стегне од туге и жалости, Већ је био при крају, дође дете од његове куће. Зову ме. Већ је био ири крају. ЈКена му полагано прнлази постељи и гледа у њега. Дрхти јој рука, којом му чело милује, цепти онај нежни глас, којим му тепа. Њега као прожнма нека језа, и мени се срце стегло од туге. Па кад га једанпут пољуби у чело, он отвори очи и испусти тајну. — Е... да немамо... њега, била би... срећна би била! А њу као да неко шину по лицу. Образи се осуше мртвачким бледилом и она паде. на болесника покривши очи рукама. па бризну јецати. ■— Крива сам! али ти си ме на тај грех навео !... У соби је владала мртва тишина. Болесникове груди се бурно дизаху и спуштаху. Њене сузе јако га гануше. — Праштам ти... али је до... доцкан је! Свршено је раније! Заиста било је доцкан : смрт метну крст преко свега. Очи му се склопише, груди издахнуше тешко и дубоко, а на лицу оста као залеђен последњи осмех, који говораше да прашта, да све прашта; али је било доцкан. Питаћете како: пред смрт П... је сва имања пренео'судским путем па родбину. Сину, због кога сам ја синоћ у кварт долазио, само је име оставио, а жени ништа! Чича Л. . заврши своју причу и устајући са стола додаде : »Ето, господине, то је историја оне бедне н(ене. Лудоријама покојнога II... за децом, због чега је непрестано њу кривио и грдио, она је силом — на грех наведена.
0 ВЕЛ.ИКИМ ВАРАЛИЦАМА П. ЛИНДЕНБЕРГ (ПАСТАВАК) Ништа нећемо погрешити, ако кажемо, да се у Паризу »зарађује® годишње само преварама на, 20 милиона Франака. Од тога није поштеђен ни један сталеж, и у онште нико. Кад је једног дана новембра месеца 189* године хтео да пође у цркву нотрдамски свештеник Бесани, пријавише му једну принцесу,, на чијој је карти било име Рппсев Ас1е1ак1е с1е 1а Тоиг (Г Аиуег^пе. Он је пусти к себи, а она му исприча дирљиву историју, како је морала да позајми од некаквог зеленаша 5000 Франака, па је сад овај притегао за паре. Она заврши речима: »Спасите ме, господине, позајмите ми ту суму новаца! к То је био узвик бола те елегантно одевене даме. Свештеник је био дирнут, а према несрећнпма сажаљив, те јој он даде новце, а она му још исприча, како је она кћи принца, по коме носи име, а који је недавно умро у Алжиру, те ће у скоро примити наслеђе. Пошто се много захвалила, удали се несрећна Аделаида, а свештеник беше, због учињеног доб^ог дела, сав блазкеп све дотле, док му не отворише очи другови, којима је ои ово иричао, те овај увиде, да је жртва једне препредене варалице. У скоро пронађе полиција т. зв. принцезу, која је била обичпа праља, али код ље не нађогае ни суа од измамл.еног новца.
Баш у вароши слободе, братства и једнакости — Иаризу налази се слепо, а често и смешно обожавање и клањање гроФовској круни, а то даје прилике великим варалицама, да боље врше своје >,операције. к ГроФу Сузенекуру долажаху једно за другим рачуни, и то све на његово име; час како је господин гроФ са познаницом доручковао за више стотина Франака код Бребана, час нека поруџбпна цвећа за 80 Франака, час куиљени днјамантски брош за 3000 Франака, даље како је направио хаљина за неколико стотина динара, даље како се служио неким колима и коњима, те направио рачун од 200 Франака -— доста је било то, да се гроФовим именом служило још неко непознато лице, и које се на рачун његове касе веома весело и задовол>но проводило. Потере су свуда извршене, али — у залуд, па чак ни приватна полиција не дође ни до каква резултата — тајанствени други гроф де Сузенекур правио је и даље рачуне на штету касе правога гроФа де Сузенекура! Тада се реши енергична млада гроФица, да сама тражи варалицу, која им срамоти име Фамилије, а осим тога кошта их грдне суме. Она оде код свију трговаца, код којих се задужио лажни гроФ, и тражила је од њих да јој тачно опишу гроФа; према њиховнм описима, то је био висок човек, плавих бркова, танког гласа и с моноклом. Кад је добила тако тачан опис, диже се гроФица, те неколико вечерн похађаше са једном својом служавком сва места за забаву, јер је држала да ће ту морати наићи на свога »супруга број два <( . И она се није преварила. У ложи једнога позоришта виде тога, кога је тражила, са једном веома пџкантном пратилицом; она причека свршетак предсгаве, те отпрати ово двоје, које одоше у једну каФану, те узеше једну собу да тамо вечерају. Кад је све то видела гроФица, одмах се пожури у. први полицијски одељак, те замолн, да је прати један комесар; гроФица посла по келнеру једно писамце с натписом „за гроФа де Сузенекура", и псеудо гроФ рече келнеру, да је то за њега. Али овога пута та велика варалица паде у клопку, јер га одмах затворише, и полиција тамо нађе, да је то један швиндлер, кога одавно тражс и који се пређе издавао као руски кнез Суханов, па је посећивао један од највећих карташких клубова, одакле је истеран, јер се служио преварама, а доцније је извршио још неколико дела, којима се гази закон. Пре неколико година живео је'у Паризу гроФ Чернадијев, и играо је велику улогу у париском друштву. Он је становао у једној сјајној палати, његова су се кола са четири коња на далеко славила, у његовом су се салону могли видети министри и генерали — о, госиодин гроФ је држао главу веома охоло, а иовац је веома раскошно издавао, док једне ноћи не би крај свему сјају, све се ствари гроФове конФисковаше, а ои би оптужен за преваре, те тако та висока личност мораде изаћи пред суд због ирљавих дела. То је било лукаво створење, тај благородни Рус, он је многе зеленаше и јувелире нреварио за по стотине хиљада Франака, али нигде се није могла потврдити директна превара, те га је суд могао само на то осудити, да одмах напусти земљиште леие Француске. Он одговори одмах жељи славнога суда и оде у Монтре на Женевском Језеру, са својом супругом — једном високом, лепом плавушом — и са своја два дражесна детета. Ту узме под кирију најлепшу вилу са сјајним парком; ту је држао тридесет коња, за презање и јахање, послугу од двадесет лица, имао је свој пароброд на Језеру, који је свако вече, чаробно осветљен, возио гроФове госте по тихим таласима; код њега се скупљало најбоље друштво, чак су засебним возовнма долазили његови пријатељи из Париза у посету к њему. О свакој свечаности код гроФа знало се на далеко, и причало се, како је господин гроФ давао јавни ватромет, како је становницима места и суседима приредио тиме велико задовољство, како је своје госте изненадио драгоценим ноклонима, у кратко, такво га је једно вече'коштало по 50.000 франака! Али после краћег времена би опет крај томе сјају, вилу напунише својим посетама сами повериоци, париски зеленаши, који су грофу на најлакомисленији начин позајмљивали новац. Претпрошле зиме појавио се гроФ Чернадијев у Турину; опет баснословни издаци, опет је говорила цела варош о њему, рачунало се, да је за неколико месеца издао 300.000 лира, држало се, да много даје на сиротињу, ради чега је изабран одмах за општинског одборника, а нпкако се није могло веровати, да је »гроФ® заиста крив, кад је затворен због разноврсних швиндлераја. Ни