Policijski glasnik

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

317

талијански суд не могаде му нншта нашкодити, већ га само фотера, и то због велике његове молбе не у Русију, веК у .Ивајцарску. У 'Гурину се мало расветлила љегова историја: он је рођен 1867. год. у Иркуцку у Сибиру, а отац му је био војник; доцније га је васиигао један трговац, који је радио с чајем, а по имену Чернадијев, и после многих и многих авантура дође у Беч, где се ожени једном младом Пољкињом; за тим је путовао по свету и начуио много језика, занимао се провођењем путника, и после кратког времена појави се у Паризу као »руски гроФ — милионар«. За сада се не зна, где се он крије, о, али таква госиода, као »ГроФ Чернадијев«, не могу никада да допусте, да се о њима не говори, Баш у исто време, када је тај даровити Рус терао »свој занат« у Турину, појавио се у Паризу један његов колега, Кнез Лоц де Косварем. Оп је био представљеи једној богатој грађанци, Мадам Жилијан, она га је извукла из »тренутне новчане^неприлике", а кад^му је она тражила позајмљену суму натраг. он јој је у поверењу казао: како се сада налази у великој новчаној иеприлици, али да ће се то ускоро поправити. јер ће се оженити кроз кратко време Кнегињом Демидов де Сан Донато, која ће му донети мираза два милиона рубаља у готову. а три милиона у добрима у Русији. И он позва најусрдније госнођу Шилијан и њеног супруга за своје часнике при венчању. Овај се брачни пар веома поносио тим својим високим познанством. што их је, узгред буди речено, коштало 200.000 Франака, и били су у кнежевом стану, који је био најукусније намештен, као код своје куће. Најпосле је требало да с'е изврши и венчање, и то у Ници. Брачни пар Жилијан оде у Марсељ, да тамо заузму у првом хотелу собе за нови кнежевски брачни пар. На један нут дође из Иице депеша, да је венчање наишло на разноврсне тешкоће, јер су и он, а и она, странци, те ће се венчати у Лондону. Господин и госпођа Жилијан, по својој уро^еној услужности, одоше у Лондон, и тамо чекају једну, две, три недеље, али кнез не дође, већ их, место њега, окупише повериоци и иовериоци, јер су ови лакомислени људи били веома нздашни према кнезу, и издали су скупа пола милиона Франака — разуме се у лудо. Нигде пе беше ни трага ни гласа од кнеза, који је заиста припадао једпој од најстаријих белгијских племићских нородица! Једна помодарка умела је да употреби у своју корист љубав многих парижана према кнежевској круии и угледиом имену; то је била Мас1ате АррагиП, издавачица »СопзеШе с1е8 Ватев е1 с1ез 1)ето18е11е8 а , а имала је и један помодни салон, у коме су биле, с времена на време, излолсбе особито скуиоцених костима. Најпознатије даме најугледпијег париског друштвепог*" круга добиле су за такву једну изложбу овакав позив : »Милостива Госиођо ! Издавачица »Саветника® моли вас, да јој укажете ту част, те да посетите њену изложбу царских и краљевских огртача и гала робе, које су израђене по »Саветнику« за више европских дворова. Кие с1е БШе. МаЛатс АррагиИ.« Изложба је била иосећеиа, као што се могло и очекиватн, пе може боље бити. Ту су се чула многа изражавања донадања и дивљења вештини кројсња; ту је био једап огртач од иурпурног сомота, украшеи дивн-им златним везовима и хермелином, за руску царицу, чији ће осам метара дугачки шлеп носити иа највећим свечаностима у Петрограду дванаест пажева; цена: маленкост — 150.000 Франака. Ту је се могао видети један костим. боје као граиат, украшен сребрним везовима, спремљен за грчку краљицу. а коштало је »само« 75.000'Франака. Било је ту и друге робе за ову или ону велику руску кнегињу, за иринцесе или херцогиње, у кратко, салон те госпође дисао је чисто дворским духом, а посетилице су биле горде, што им се указује та част, да се могу дивити тоалетама које су справљене за тако високе личности. (нАСТАВИЋЕ СЕј.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА, Стојан СтојаноЕић — Фујор. (нАСТАВАк) Фујор је ро1)ен у Великој Јасикови, у срезу крајинском. Отац му је био пушкар и ковач сеоски. Био је доста имућан. Стојан му је био јединац син , требао му је као иомагач у иослу те га није ни давао у школу. За то је Стојан — који је од свога деде наследио надимак »Фујор« (што значн румунски облан) — тек доцније као самоук нешто у војсци , пешто узатворима научио_писменост. Још као малолетан младић, склон свакоме злу и неваљалству, Фујор је са неким друговима својим обио дућан једном неготинском трговцу и покрао отуд пиштоље и друге ствари. Његова је кривица доказана и он је пресудом првостепеног суда неготинског од 18. октобра 1890. ј\« 10294. као малолетан осуђен на годину дана затвора. Већи део ове осуде издржао је у притвору који му је урачуњен у издржавање осуде. На непуне 3 године после тога Фујора хватају као протурача лажних новаца. На саслушању признао је, да је сам правио те лажне новце. Неготински првостепени суд осудио га је за то дело на 5 10дина робије. Једновремено био је онтужен и за разбојништво, извршено у трњанској механи, али од тога је због недовољног доказа ослобођен. Још горња пресуда нијс постала ни извршна, а Фујор је уграбио прилику, те је утекао из судског притвора. Оп вели, али се његовим казивањима аисолуГно пе сме вера поклањати, да му је за бегство из притвора указао помоћ један жандарм, коме је за ту услугу дао 5 банака. Кад се ослободио притвора и окова, отишао је у село Вајугу (у срезу кључком), где му је тазбина и узео је своју жену те је повео собом у Румунију, куда је прешао с лажном исправом, која је гласила на име Димитрија Стојановића. Услед тога Фујор је оглашен за хајдука. Неко кратко време тумарао је тако по Румунији беспослен, док се најзад није уставио у румунском селу Фламнди, где је ступио у службу код помоћника среског старешине. Близу села Фламнде има друго румунско село }Кијану Маре, у коме је живео румунски чиновник г. Ђорђе Стојичину, који је одржавао веома пријатељске односе са кућом Фламндског подшеФа полициског, код кога је Фујор био у служби као кочијаш. Те две чиновничке породице веома често су се узајамно иосећавале. У свакој прилици возио би их Фујор, на колпма свога господара. Таква једна посета дала је повода, да се у Фујоровој неваљалој души зачие и сазре паклена мисао за извршење оних страшних злочина, за које данас испашта на робији. (НАСТАВИЋЕ СЕ).