Policijski glasnik
348
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 45
ИЗ КРИМИНАЛНЕ ОТАТИОТИКЕ Самоубиство Међу осталим жалосним привилегијама које је мајка природа дала своме љубимцу човеку јесте способност да у извесном тренутку раскрсти са својим животом. Животиње се не убијају: самоубиство је особеност људске расе. Велики Француски песник Алфред де Вињи вели у својој чувеној поеми Вукова смрт: «Како треба сносити живот и сва љегова зла, То ви знате, узвишене животиње в . Самоубиство није ни мало нова ствар, увек је било у људској врсти бића која су мање могла да резимирају, нестрпељивијих, очајнијих и осетљивијих. У старо доба, код класичних Грка и Римљана убијали су се људи са неком узвишеном мирноћом: велики Римљани из доба царства римског нредмет су нашег дивљења. Са цивилизацијом, са свима њеним добрим странама ишла је и једна зла, то је страшно напредовање броја самоубиства. Статистички подаци показују да је у Француској било 1827. —1830. год. једно самоубиство на 18.268 становника
1831.-1835. 1836.—1840. 1841.-1845. 1846.-1850. 1851.-1855. 1856,—1860. 1861.-1865. 1866.-1870. 1871.-1875. 1876.-1880. 1881.-1885. 1886.-1890.
15.369 13.033 11.598 10.274 9.557 9.480 8.021 7.948 6.715 5.897 5.133 4.500
Дакле за 70 година број самоубистава постао је два и ио пута већи. За Белгију статистички подаци још су црњи.
Год.
1838,-
-1839.
МУШКИХ убило се —
ЛСЕНОКИХ
УКУПИО 178
»
1840.-
-0849.
» »
195
47
242
»
1851.-
-1855.
» »
166
28
194
1856.-
-1860.
» »
179
34
213
»
1861,-
-1870.
» »
?
?
265
»
1871.-
-1880.
» »
373
68
441
»
1881,-
-1890.
» »
551
107
658
»
1891.
» »
648
120
760
»
1892.
» »
673
122
795
»
1853.
» »
706
119
825
»
1894.
» »
693
146
839
Као што се
види,
број стално
расте
и за 60
година
стао је четири пута већи. Примећени су извесни стални односи изме^у самоубистава и доба године, полова, доба старости, брачног стања, економских услова, криза, занимања. Самоубистава има више лети него зими, код мушких него женских, код млађег света но код старијег, код нежењених но код жењених, код сиромаха но код богатих, у гладним годинама више но у родним, внше код људи који се баве умним радом него код оних који се баве ручним радом. Главни узроци самоубиства јесу: беда, породичне бриге, телесне болести, алкохолизам, љубав, љубомора, разврат и судско гоњење. ^Енглески лекар Вг. Рогђез У / гш1о \ ј изнео је пред међународни конгрес судске медицине статистички нреглед узрока самоубистава у Лондону. Он је тражио узроке за 7.190 случајева, и нашао је да се убило људи:
Због беде
ЉУДИ 905
ЖЕНА 511
» домаћих брига ....
728
523
» губитка новаца • • •
322
283
» пијаиства и разврата •
287
288
» губитка на коцкању •
155
141
» осујећених планова •
122
110
» љубави
97
157
» љубоморе
94
53
људи 53 49 16 3 1381
ЖЕНА 53 37 1 3 57
Због пониженог самољубља » гриже савести .... » Фанатизма » мизантропије .... » непознатих узрока • ■ По мишљењу енглеског лекара ови »непознати узроци« биће опет беда. Један статистичар, пола у шали пола у збиљи, изнео је страшан Факат: да, ако самоубиства буду и даље расла'у овако великој сразмери, кроз неколико стотина година доћи ће дан, кад људи неће свршавати природпом смрћу него самоубиством... Таданећебити потребни иотопи, геолошке катаклизме илипоремећаји у сунчаиом систему — живот ће се на нашој планети и без тога угасити, и сан мрачне индијске Философије о вечном уништењу, нирвани , биће ужасна јава ! Наравно, с нретпоставком да се неће искоренпти.добро познати узроци самоме злу. А та је претпоставка немогућа.
I.
ИЗ П0Л.ИЦИЈ0К0Г АЛБУМА, Миленко Аврамовик. У прошлом броју нашега листа, износећи слике и биограФије Милоша Марковића и Милана Лукића, који су стрељани у М. Пожаревцу 16 тек. мес. казали смо, да је с њима заједно, и због истих дела осуђен и овај Миленко Аврамовић, али не на смртну казну већ на 20 год. робије у тешком окову. Обећали смо читаоцима изнети слику Миленкову и ево искупљујемо реч. Милепко је родом из села Касидола, среза грочанског; има 23 год., средњег је раста, у лицу је сувоњав, у опште је плав, по занимању је слуга. Као малолетан небројено је пута иступно био кажњавап због омањих крађа и превара, а кад је већ одрастао, иочео је красти на велико, па се најзад здружио са Милошем и Миланом. П1то и он није с њима осуђен на смрт има да захвали томе, што се сам предао власти, Октобра 16 тек. год. Миленко је спроведен Управи београдског казненог завода на издржање осуде. Тог истог дана одведени су из Управе на стрељање Милош и Милан. Њих двојица пре поласка молили су, да се опросте с Миленком, али он није имао куражи да изиђе из свог затвора, већ им је онако кроз врата довикнуо: » СреКан вам иут.®
РАЗБОЈНИЧКА ЈАЗБИНА — К. Ортман Вило је то једне мрачне јесење ноћи кад сам се враћао кући, идући поред реке, која протиче кроз нашу варош. Предео, у коме се налажах, беше у ово доба пустији и усамљенији, него икоји други у целој вароши, а осим тога штедљиви ®ењери распростираху тако слабу светпост, да ја и против своје воље убрзах кораке, како би што пре доспео у живљу улицу. Али изненада, баш иза мојих леђа, чух тихо »пст«, и кад се окретох, спазих малу људску прилику, коју очевидно беше обузео ужасан страх, а од узбуђења ни речи не могаше прословити. — Ах, драги господине — промуца она једва дрхтавим гласом — ја сам видео нешто страшно, нешто ужасно. Ах помозите, помозите; можда ће се још моћи сиасти. Таман бесмо дошли у близину једног уличног Фењера, те могах оштрије осмотрити лице овога човека. Оно беше жуто као восак и од страха тако искривљено, да за тренутак помислих, е имам посла с каквим 1 суманутим. Али како у овом