Policijski glasnik

10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

БРОЈ 2

изгледа као и други, баш ако и нису једнаке униФорме. Уни(»орма, а за тим вргпњаштво, толико збуњују у спољњој појави људи, да се поједина лица не могу разликовати; истом после више дана успева се и у том, и што се тиме искуси равно је упечатку, који се има од диапозитива, који би пбзади био само слабо осветљен. У том диапозитиву, кад се прикаже лице човеково, црте му се не могу разликовати, истом кад се јаче и оштрије осветли, искачу карактерне црте лица и уђу у памет нашу. Мора се дакле, поставши војником, поново учити гледати, и треба дуго времена, док се до тога дође, да се може разлшсовати сваки поједини' човек у чети, да се не промени с којим од људи из других чета или другог каквог одељења трупе. Исто ћемо искусити, ако ступимо у додир са људима других народности. Ко има прилике Да буде, н. пр. поводом какве изложбе, у одношајима са Црнцима, који су сви из реда оскудно одевени, видеће како је теито разликовати једну индшјидуу од друге. Та тешкоћа није ни мало мања, ако су Црнци одевени и као Е-вропл>ани, само ако су подједнако одевени. Исто ће искуство бити, ако се хоће да нрави разлика између Хинеза, једнаких по стасу, и то као да не долази из једноликости карактеристичног хинеског одела, јер се слично дешава на Јапанцима, који тумарају код иас у оделу евронском, и које нам је свакојако нешто теже разликовати услед тога, птто су скоро сви ситнога лика. Моји јанански знанци више пута су ми се жалили, да су изложени свакојаким ненријатностима што их размењују, а карактерИстичан је случај из мога искуства овај: Једал од мојих јапанских колега дође први пут у Берлин и ја му послужим као вођ. Јапанац, лекар, разгледаше један велики варошки институт, чији директор —■ господин, који је свакога дана имао посла са стотинама људи, те се мора веровати да је пмао извесну подо.бност за разликовање Физиономија и лица — том приликом поздрави га као старог знанца свога. Мој јапански пријатељ беше тиме врло изненађен и на учтив начин одбијаше то позпанство, изјавл^ујући да је сад први пут у Берлину. Али директор остајаше при свом, тврдећи као извесно, да је Јапанца више пута видео у његову бироу, и требало је прилично времена, да би му се објаснило да је лако преварити се и размењивати Јапанце због њиховог кдрактеристичног положаја очију, и да је ту тешко нама разликовати лица. После пола сата, директор овог института враћаше се поново па то, да је Јапанца већ видео, ма да то беше са свим изван граница могућности. Али да бисмо доказали тешкоћу познати лица, не треба нам шта више наводити Црнце, Хинезе, Јапанце и војнике. Тешко је разликовати и лица у пародној ношњи, била то мушка или женска лица, ономе г ко први нут види ту народну ношн.у. Снољашиост лица, ношња, заузеће толико орган нам вида, нашу моћ схватања, нашу снагу сматрања, да ћемо са свим заборавити на то, да изближе загледамо у лице, стас, гестикулацију тога лнца. И како нама иде с народном ношњом, такоје извесно и сељаку, кад види и зачуди се модно одевеиој дами или но моди одевеном господину. Оп тада мање иази на. лице, стас, гестикулацију, него на ма как-ву спољашност, која му чудно пада у очи, те прикива његову пажњу, и махом неће бити кадар да у другој прилици позна исто лице. Запитајмо једном себе саме шта је баш јасно а шта тавно у боји, какав је прави појам затворене и отворене боје. Ја држим да строго омеђене појмове о томе нмају само кројачи, Фабриканти чохе, трговци са чохом, дакле људи који се нарочито баве око чохе за одело, па онда може бити и живонисци, који мотре какав утицај има боја костима. Посебице код мушког одела заступљене су скоро само тупе боје, неодређене ниансе боја. Шта је тавно, а шта јасно? Један држи, да. је тавно мешавина од сивог и мрког, док други то крсти јасним. Мало је људи у стању тачпо да разлпкује, да ли је чоха или илатпо, које им се износи, сиво-плаво, мрко-зелено, црно-зелено и т. д. Зна се и то, да су људи подложни великим заблудама у односу на боје чоха, од којих су поједини делови одела. Кад је та чоха лепо осветљена сунцем, тавну чоху, ако има известан спољни сјај, држимо да је јасне, отворене боје, а ако има тупу или грубу површину, држимо да је затворене, тавне боје. Противно ће бити, кад делове свога одела гледамо при слабој светлости, у сутон, на вештачком осветљењу у вече. Да }е тешко познати лица, зна сваки правник и криминалист. За то се и нитају сведоци: »По чему познадосте ви

овог човека илижену? с< Одговори махом не задовољавају. Час је израз лица, час нешто од одела, час боја косе и очију, час особита капа то, по чему сведок бајаги опет познаје дотично лице. Врло су ретки случаји, да сведок ту у ствари истину говори, кад тврди, да по тим знацима познаје; он тиме обично вара себе сама и судију, пред којим чини свој исказ. Ако игде, а оно код познавања треба препоручити да се учини оиит с подобношћу сведока да виде, запазе и схвате, па било да су тО сведоци који казују у корист или на нггету оптуженога. То је опет сразмерно лако. У соби, коју замишљам уређеиу за циљеве ових оиита са сведоцима, и о којој ћу ниже говорити иространије, има одевених лутака у зглобовима, а у прпродној величини, које стоје, седе и, ако је у питању да се учини неко познање нарочите врсте, и леже или клече. Ове Фигуре обриуте су Деђима сведоку, јер немају лица. Одевене су најразличније, од чести у бојама које иадају у очи, од чести у бојама индиФерентним. Исто тако од чести носе иеобично, а од чести обично покривену главу. Сведок се уводи у собу, обрати му се иажња на Фигуре и остави се да их за који тренутак посматра. За тим се изводи из собе и пусти се да прича шта је видео. Покаже ли се да је за њ била сувише веЛика група Фигура , уклоииће се неколике, и радиће се по том само с три Фигуре, које ће му бе иоказати. Показаће му се три »чудно (( одевене Фигуре , за тим три обично одевене, а трећи пут номешаће се чудно одевене са обично одевеним. Ту ће се већ показати, да лн је сведок кадар између више различно одевених лица једно нарочито да јзанази и да га пронађе. Од подобности, коју сведок ту покаже, мора се, према ономе како у животу бива, одбити бар 30 до 50 процената, јер у соби ових опита сведок посматра с прибраном пажњом Фигуре кој'е му се износе, док у самоме животу Фигуре које гледа посматра с пола пажње или бар не с таким интересом, с каквим посматра Фигуре у овој соби. Поновљеним изношењем једне Фигуре сведоку, која би се показивала у разним положајима и с разним покривалом главе, испитало би се, да ли је сведок у опште кадар да види и запази. Тим опитом неће се потнуно измерити капацитег сведока, јер је тешко, шта више немогуће иепитати коликаје подобност сећања и какво је сведоково памћење Фигура или лица носле извесног нериода времена. Сведок, који позна неког оптужеиога, чини то иознање обично тек иО нротеку иеког времена од првог сусретања са њим, а подобпост опомињања и сећања, по којој може опет некога познати, са свим је различна у разних људи. Али ипак ови онити увек би дали еакључке врло важне по сигурност или иееигурпост сведокова исказа. Овим опитом већ би се зиало да ли је сведок што тврдоглав, да ли је постојан у своме мњењу, у ономе што он мисли и иалази, ако би се и варао, или је несигуран и колебљив услед тога што би му се нротнвречило или што би му се чинили приговори. Одмах за тим сведок би се довео пред апарат окретног стереоскопа, тако звани апарат обртни, као што се револвер окреће, а који служи томе, да се нластлчки иојављују пределне слике или портрети, којн се утиену иза стакала. У тим апаратима има обично места за 6—8 слика. Оеветљење је вештачко и може бити јаче и слабије, каКо се хоће. У овом апарату стоји шест бојадпсаних слика, које ириказују главе и иопрсја људи или жена, и те слике на различној светлости и различном брзином прелазе исиред очију сведоку, с којим се хоће опит да учиии. Поновљеним .опитом утврдиће се с доста сигурности: је ли сведок подобан да разликује Физиономије, може ли да их запамти, може ли разне Физиономије да дели једну од друге, колико му треба времеиа док му Физиономија нека уђе у памет, да ли, посматрајући, види све лице, које му мимо очи пређе, или само боју косе, браде, очију, пази ли шта покрива главу, мотри ли да ли у оиште има браде или нема, види ли добро при мањем осветљењу, да ли му се у сутои губи подобност разликовања Физиономије ? и т. д. Ради контроле, могао би се пред оведока изнети неки број разноврсних потрета глава (бар у половини природне величине) и дати му да их поново разгледа. Није немогуће исте ствари изнети му оиет носле један или више сати, и онда констатовати, да ли је кадар да са сигурношћу пронађе главе, које је запазио, или је у том подложан великим заблудама н онда заблудама којеврсте. Одмах признајем, да онит овај није ништа савршено, да не предсгавља никакав идеал. Потпуно сам уверен, да се ту